Последње две недеље, док су се у јавном простору и парламенту водиле расправе о Изборном законику и о увођењу већинског изборног система у Бугарској, у два бугарска града су одржани локални референдуми. Наша земља нема велике традиције у референдумима али смо ипак сведоци добрих примера. Посебно погодни су они као облик непосредне демократије када се решавају локална питања. И политиколог Прван Симеонов каже: „локална заједница изблиза познаје проблем, она га може видети, додирнути и направити информисани избор“.
Једини локални референдум је одржан у граду Трну, у западном делу Бугарске, који се налази у близини наше границе са Србијом, у региону где је до средине 70. година минулог века постојао рудник злата. Пројекат једне компаније која је у њему наведена као инвеститор је предвиђао прераду руду злата на површини од 19 квадратних километара, а једно од налазишта руде лоцирано је у границама заштићеног подручја из мреже Натура 2000. Било је локалних иницијатива против тог пројекта, основано је и посебно удружење „Трн“. Пажњу су привукли висока излазност на референдуму – 59,7% и једногласно одбацивање вађења злата са више од 90% гласова становништва.
Као резултат тога инвеститор је обелоданио да обуставља пројекат јер је разочаран „неповољним окружењем за инвестиције“. Иако живе у једном од најзаосталијих у економском погледу региона житељи Трна су се определили за перспективу развоја туризма и пољопривреде, а не за могућност вађења злата. Главни мотив је био очувати животну средину у региону.
Недавно је издат енциклопедијски водич кроз Трнски крај у који је укључено преко 250 туристичких објеката и 60 рута.
Организације за заштиту природе упућују апел за развој еколошке пољопривреде у региону, за које примери не недостају пошто су локални услови одлични за то.
Пасивнији су били житељи града Старе Загоре који су морали да се изјасне о судбини једног од градских паркова у којем има преко 3.000 дрвећа. Земљиште на којем је он подигнут враћено је његовим власницима, који сада могу да њиме располажу по свом нахођењу. Тек 15,4% оних који имају право на гласање учествовало је на референдуму због чега се сматра да је он нелегитиман. Сагласно закону питање о којем се грађани изјашњавају биће размотрено уколико је на референдуму учествовало бар 40% лица са бирачким правом. За неуспех референдума тамо оптужена је општина која га је организовала због тога што није спровела довољно адекватну и јасну информативну кампању, као и због нејасног, чак и манипулативно формулисаног питања. У крајњој линији резултат је категорично у корист очувања места „Бедечка“ као парка, а градоначелник Живко Георгијев је саопштио да ће испоштовати жељу људи без обзира на излазност на референдуму.
Одржани локални референдуми показују неколико тенденција. На првом месту – да се Бугари све више залажу за очување средине у којој живе. На другом – да изградња културе учешћа на референдумима пролази управо кроз њихово чешће расписивање. Јер како каже Дијана Андреева из Форума за грађанско учешће, „на њима се грађани изјашњавају о конкретним питањима која се директно тичу људи, чији је резултат опипљив и људи би могли да много јасније замисле које могу бити последице што би са своје стране могло да повећа вештине информисаног доношења одлука.“.
Превод: Албена ЏермановаБугарска телеграфска агенција (БТА) 16. фебруара 2025. године обележава 127 година од објављивања свог првог билтена, који је потписао њен први директор Оскар Искандер. Агенција је основана 1898. године указом кнеза Фердинанда I, по узору на руску..
Радио Бугарска данас слави свој 89. рођендан! Током свих ових година, наш вишејезични медиј није био само извор поузданих информација, већ је успоставио нераскидиву везу са слушаоцима широм света. Данас Радио Бугарска нуди богат и разнолик..
Мужјак црног лешинара, који је пуштен у природу у оквиру пројекта реинтродукције ове врсте, пронашао је своју партнерку, за коју се претпоставља да потиче из колоније црних лешинара у Националном парку „Дадија“ у Грчкој. Радосну вест о новом пару у..
Бугарска телеграфска агенција (БТА) 16. фебруара 2025. године обележава 127 година од објављивања свог првог билтена, који је потписао њен први директор..