Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Само фотоапаратом можеш да прођеш „кроз девет планина у десету“

БНР Новини
3
„Излазак сунца са Попове капе“, Добрин Минков

Лето је! Сунце жари, а бели облаци или дуга после краткотрајне кише стварају ведро расположење и жељу запечатити тај тренутак фотоапаратом. Снимање планинског пејзажа је јасна индикација таланта правог фотографа. То је инспирисало организаторе конкурса за фотографе аматере који је приређен у Софији, а чији је мото крилатица из бугарске народне бајке која прича како је јунак прошао девет планина те отишао у десету да би нашао и убио аждају. Позив свима је упућен преко социјалних мрежа у марту и гласио: „Планина је она магична фигура која је увек негде тамо горе и изазива уобразиљу да се упусти у једно дивно путовање. Ако и Ви осећате везу са природом, онда Вас зовемо да се упустите у један фотографски изазов. Надамо се да ћемо помоћу фотографија отићи далеко, веома далеко! Кроз девет планина у десету...“

„Магија изласка сунца“, Тинчер Еминов
И у тај се изазов упустило више од 1.600 планинара с фотоапаратом. Сада је изложба 26 запажених планинских кадрова приређена у вртићу „Кристал“ у центру Софије. Међу најлепшим сликама су пејзажи из Риле, Родопа и Пирина.

„Тодорка”, Добрин Минков
„Конкурс сличне тематике организује се први пут и усмерен је људима који воле планину“ – каже Неделчо Кадијев, главни менаџер и један од организатора конкурса. Он је такође загрејани планинар и аматер у области фотографске уметности. „Желимо да натерамо људе да размисле о томе шта чини једну фотографију добром – композиција, светлост или ракурс. А жири највише вреднује слике које поседују све те карактеристике. У таквом конкурсу највиажније је како фотограф представља неки кадар. Да ли ће, на пример, сликати у рану зору или када сунце залази. Јер када се ради о пејзажима светлост игра главну улогу, а већ онда долази композиција и план слике, који води поглед публике. Технички параметри камере су можда последњи приликом избора најлепших слика. Жири је гласао за свако дело анонимно и не знајући ко је његов аутор. Међу одликованим сликама прва је она Радослава Стоилова која је насловљена „Борба“, друга је Тинчера Наимова „Мађија изласка“, а трећа – Добрина Минкова „Тодорка“. Фотографија победника представља човека који се зими пење на планински врх. Ветар је јак, он је покривен снегом, а тело му је савијено због напора.“

„Борба“, Радослав Стоилов
Друга категорија љубитеља фотографије су деца која воле да сликају у екстремном окружењу. Тренутно се пуно прича о ученицима страдалим ради једног селфија на опасној локацији. „То је необјашњиво и будаласто понашање“ – каже Неделчо Кадијев и наставља: „Такве слике раде већ одрасла деца која могу да трезно размисле о околностима и да предвиде ризике и последице свог понашања. Напољу човек увек треба да буде пажљив и да поштује окружење, да зна где се налази и да планира своје време. Довољно је да на трен размисли и да буде сналажљив и имаће мање проблема и тешкоћа. За нас – искусне планинске фотографе ризик је промишљен.“

Превод: Александра Ливен

Фотографије: konkurs.photopavilion.bg



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Софија дочекује нове госте у Кући за књижевност и превод

Преводиоци Јан Махеј (Чешка), Елвира Борман (Немачка), Хана Сандборг (Шведска), Хана Карпинска (Пољска) и Ливија-Марија Нистор (Румунија) нови су учесници резидентског програма Куће за књижевност и превод у Софији , који ће трајати до октобра 2024. г...

објављено 29.5.24. 09.29
Бетани Хјуз

Блага Бугарске „засијала“ у емисији Бетани Хјуз емитованој 24. маја (ВИДЕО)

Чувени археолог и путник проф. Бетани Хјуз креће на узбудљиво путовање кроз Бугарску у новој епизоди емисије „Трагање за благом са Бетани Хјуз“, која је на дан празника, 24. маја, емитована на каналу Viasat History. Ову епизоду бугарска публика..

објављено 25.5.24. 09.40
„О писменима“ Црнорисца Храброг

Када је настала глагољица?

„Пређе Словени не имађаху књига, него цртама и резама цртаху и гатаху, јер беху пагани. Крстивши се, беху принуђени писати латинским и грчким писмом словенску реч без устројавања. Но како се може писати добро грчким писменима бог , или живот , или..

објављено 24.5.24. 11.25