„Знаш ли, драга, знаш ли ти колики је празник у Стрелцима кад се жетва заврши, па се амбари пшеницом напуне, тад се велики празник слави у нашем лепом селу,“ рефреном ове народне песме се сваке године у Тракији која има изузетно плодно земљиште обележава крај жетве. Празник се слави крајем јула, а посвећен је хлебу и плодности. Наш народ каже да нико није већи од хлеба и та мудрост је постала слоган мештана и гостију села. Под сенком дрвећа у парку у селу Стрелци окупља се на стотине људи како би лепим речима и песмама исказали захвалност жетеоцима који обављају тежак посао на врелом сунцу.

Свима је познато колико је дуг пут који треба да прође хлеб, а онај ко поштује себе, поштује и хлеб, кажу стари људи у селу. Хлеб називају Божјим даром јер добар род зависи од временских услова током године. За Бугарина хлеб у прошлости није био само храна него и симбол живота, благостања и успеха. За бугарски народ је хлеб био светиња. Хлебом и сољу су дочекивани драги гости. И данас је хлеб као ритуални предмет саставни део многобројних обреда. „Тако је било хиљадама година уназад, тако ће бити и убудуће,“ кажу мештани и припремају се за предстојећи празник који ће ове године бити обележен 30. јула.

Певачка група „Средногорка“  при читалишту „Отац Пајсије“ из оближњег града Брезова је и ове године добила позив за учешће на прослави празника. Сви чланови групе су аматери ентузијасти који су освојили многе почасне награде и одликовања на различитим фестивалима народног стваралаштва и фолклорне традиције. Сваке године на прослави краја жетве група изводи песму „Ој, Вело, Вело“ у којој се пева о старом жетелачком обичају код нас. „Жетелачке песме обично изводе жене пошто су углавном оне жњеле пшеницу, док су мушкарци везивали снопове,“ каже Стојанка Пухлева која је члан певачке групе из града Брезова. 

„У групи сам од самог почетка, била сам део прве поставе састава. Након демократских преображаја у земљи (1989), састав је распуштен и престао је са радом. Последњих 10 година је део некадашњих чланова радио на формирању нове поставе. Ове године ћемо са новом формацијом одржати свечани концерт којим ћемо прославити 10 година њеног постојања.  На нашем репертоару је много песама из Тракије и Родопа, као и песама из северне Бугарске и Добруџе. У општини имамо 16 мањих насељених места и свако од њих организује свој сабор и ми обично наступамо на њима. Наш крај обилује знаменитостима и када се организују неке активности на тим местима ми учествујемо на њима. Такве и сличне певачке групе имају будућност пошто има и младих људи који воле и желе да изводе народне песме. Једини проблем нам је новац, кад бисмо имали довољно средстава могли бисмо да путујемо у удаљенија места и наступамо на више фолклорних фестивала у земљи и иностранству. У граду Брезову имамо и дечју фолклорну групу у чијем су саставу деца од 6 до 12 година старости која слушају наше песме, а стижу да упоредо уче и кораке разних кола. Број чланова дечје групе тренутно износи 50 и сви играју са жељом.“

„Ми у групи немамо руководиоца, сами припремамо песме, певамо по слуху и без диригента. Сами састављамо репертоар у зависности од празника на чијој ћемо прослави учествовати,“ рекла је Петка Жекова, такође члан групе из Брезова.

„Ношње нам је обезбедило читалиште и пошто су веома старе прекројавамо их и водимо бригу о њиховом одржавању. Ја волим да певам и стално то радим – код куће, на дворишту. Лепи су нам празници и песме, али у граду нема посла за младе. Некада је у нашем граду живело 15 хиљада људи, а данас број становника износи 6 хиљада и из године у годину се смањује.“

Георги Неделчев има 72 године од којих је 32 провео путујући по земљи као члан народног оркестра. Данас са великим задовољством учествује на сваком концерту групе из Брезова:

„Супруга ме је више пута питала да ли ми музика није досадила на шта јој обично одговарам да музика почиње тамо где нестају речи. Дакле, музика ми никад неће досадити и никад нећу престати да се њоме бавим.“