Након што су се недавно премијери Бугарске и Македоније Бојко Борисов и Зоран Заев договорили у Софији да дугоочекивани Уговор о добросуседству између две земље буде потписан 2. августа, у суботу и недељу, опет у Софији, министри иностраних послова Екатерина Захаријева и Никола Димитров су одржали консултације о Нацрту истог. У лаконском саопштењу бугарско Министарство иностраних послова је навело да је на разговорима који су протекли у конструктивном духу постигнута база за компромис и следећи корак ка потписивању документа је одржавање интерних консултација и спровођење поступака усаглашавања. Последњи развој догађаја у вези са овом темом оставља утисак да припрема потписивања Уговора напредује упркос постојању прочивречности с њим у вези у обе земље.

На основу званичног саопштења се може закључити да без обзира на оптимистички тон разговора на нивоу председника влада, до одржаних овог викенда консултација база за компромис фактички није постојала. Основи за министарске консултације након разговора између премијера две државе се не прецизирају званично али се о њима може судити по неким догађајима из последњих дана.

На заседању парламентарног одбора за спољну политику одржаном протекле недеље министар иностраних послова Екатерина Захаријева је порекла тврдње да постоје званичне информације према којима се потписивање Уговора о добросуседству одлаже. Међутим, информације овакве садржине појавиле су се у македонским медијима и то поводом жестоких критика опозиције на рачун премијера Заева да се тајно договара са Софијом и прихвата услове које она диктира. Само дан пре консултација 8. и 9. јула, министар иностраних послова Захаријева је у парламенту изјавила да Бугарска више неће ићи на нове компромисе у вези са признавањем македонског језика и да је већ направила такве. И ставила је до знања да би се Уговор о добросуседству потписао на „службеним језицима“ сагласно Уставима две земље, какве се формулације у вези са дотичним проблемом Софија придржава у договорима са Скопљем још од признавања независности Македоније. Захаријева је још изјавила да једна од „црвених линија“ приликом потписивања Уговора о добросуседству 2. августа биће да Македонија одустане од претензија на признавање мањине у Бугарској.

Вероватно је „база за компромис“ која је постигнута на консултацијама између Софије и Скопља у суботу и недељу везана управо за ова питања. Нема смисла нагађати још, имајући у виду поверљивост вођених преговора, која је изазвала негативне реакције не само у Скопљу него и у Софији. У Софији су тим поводом избили спорови између владајуће партије ГЕРБ и опозиционе Бугарске социјалистичке партије (БСП). Према социјалистима, потписивањем документа се не сме журити јер је пројекат стварања македонске нације, језика и државе реализован на антибугарском темељу. Међутим, по мишљењу владајуће гарнитуре, нема журења, јер се Уговор о добросуседству припрема од више година наовамо, а тренутно Бугарска једино жели да искористи спремност нове македонске владе да нормализује билатералне односе који су погоршани за време претходне владе Македоније.

Након последњих консултација нема промена што се тиче најављеног датума потписивања – 2. августа, када две земље обележавају, свака посебно, годишњицу историјског Илинденског устанка. Из тога се може закључити да није дошло до промене ни у намерама за заједничка обележавања важних личности и догађаја из заједничке историје две земље. За време недавне посете македонског премијера Зорана Зајева Софији његов бугарски колега Бојко Борисов је, међутим, ставио до знања да пут који води ка заједничким обелажавањима још није у целини очишћен и пре потписивања Уговора треба прецизирати још шта се подразумева под изразом „заједничка историја". Вероватно након последњих консултација између Софије и Скопља у вези са потписивањем Уговора о добросуседству, с њим у вези и даље остају отворена питања. Вероватно ће управо она бити предмет, како је наведено у званичном саопштењу Министарства иностраних послова, „предстојећих интерних консултација и поступака усаглашавања“. 

Превод: Албена Џерманова