Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Премијер Борисов прецизирао у Истанбулу приоритете енергетске политике Бугарске

БНР Новини
Фотографија: БТА

Након што је у јуну боравио у посети Турској, јуче је премијер Бојко Борисов поново посетио нашег јужног суседа, а повод је било учешће на 22. Светском нафтном конгресу чији је домаћин био Истанбул. У сва своја досадашња три мандата премијер спроводи активну енергетску политику, а имајући у виду ограничене природне ресурсе Бугарске, она претпоставља снажну међународну сарадњу. Борисов је искористио могућност да за време форума у Истанбулу прецизира и усагласи са главним партнерима Бугарске енергетске приоритете нове владе у нашој земљи на чијем је он челу.

У свом излагању на Конгресу Борисов је представио пројекат изградње европског гасног чворишта „Балкан“ као пројекат изградње инфраструктуре од великог значаја за диверзификацију испорука гаса за Европу. Нагласивши да дотично чвориште може да обезбеди испоруке гаса из Бугарске, Румуније, Русије и Азербејџана, он је подсетио да у истраживањима гаса у бугарском делу Црног мора већ учествују и неке од највећих нафтних компанија у свету.

Идеју о гасном чворишту „Балкан“ Борисов је изнео у Истанбулу у тренутку када је Турска на путу да се претвори у регионалног лидера у складиштењу гаса. Путем предстојећег пуштања у рад нових капацитета постројења за депоновање гаса испод језера Туз, Турска ће свој капацитет складиштења гаса повећати четвороструко. Осим тога, у мају је руска компанија „Гаспром“ почела изградњу морске деонице пројекта „Турски ток“ која ће пролазити дном Црног мора, достићи ће до европског дела Турске, а затим и до Грчке. Чињеница да је Борисов, без обзира на све те околности, презентирао у Истанбулу пројекат изградње гасног чворишта „Балкан“ показује да његова влада не гледа на испоруке гаса за Европу преко Бугарске као на алтернативу испорукама гаса преко Турске. То потврђује и чињеница да је за време разговора са турским премијером Биналијем Јилдиримом Борисов као важан предстојећи корак одредио и изградњу гасне интерконекције између Бугарске и Турске о којој се већ одавно прича али пројекат није напредовао. Осим тога, Борисов је уверио да влада на чијем је он челу активно подржава и развој Јужног гасног коридора у којем је Турска главни учесник. Заједно са Северним коридором од Норвешке, Источним од Русије и Медитеранским од Африке, Јужни гасни коридор биће четврта велика оса за испоруке гаса за ЕУ. Поред Турске као кључне транзитне земље, овај коридор предвиђа и транзитне трасе дном Црног мора и источног дела Средоземног мора. 

Опет у контексту интереса за обогаћивање могућности за испоруку гаса у региону Бојко Борисов је учествовао и у мултилатералном састанку са председницима Турске – Реџепом Тајипом Ердоганом, Азербејџана – Илхамом Алијевим, Србије – Александром Вучићем и са председником владе Албаније Едијем Рамом. Бугарској припада место у том формату разговора поред свега осталог и због околности да се око 80 одсто свих компресорских станица на Балкану налази на њеној територији.

У Истанбулу Борисов је руском министру енергетике Александру Новаку потврдио спремност за сарадњу са Русијом на проширењу националне инфраструктуре за пренос гаса у складу са правилима ЕУ и намеру владе Бугарске да обнови пројекат изградње друге нуклеарне електране у Белену, уколико се за његову реализацију нађе приватни стратешки инвеститор.

У ствари, у Истанбулу бугарски премијер није најавио неке нове приоритете него је прецизирао већ познате намере у контексту промењених политичких реалности у Софији након почетка мандата нове коалиционе владе Бугарске. Међутим, остварење тих приоритета је у великој мери функција геостратешких реалности које су до сада биле препрека. Напредак у остварењу приоритета и даље зависи пре свега од међународне ситуације источно од Бугарске.

Превод: Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Наталија Киселова изабрана за председника Парламента

Двадесет пет дана након формирања новог 51. сазива Народног собрања Бугарске, из 11. покушаја, изабран је председник Парламента. Са 140 гласова "за", 93 "против" и без уздржаних, на ову функцију је изабрана доц. Наталија Киселова из редова Бугарске..

објављено 6.12.24. 13.35

Ни десети покушај избора председника парламента није уродио плодом

Народни посланици су данас по 10. пут покушали да изаберу председника парламента, али и овај покушај није уродио плодом. Рад 51. сазива Народног собрања остаје блокиран. У десетом покушају избора председника парламента посланици су опет..

објављено 5.12.24. 13.48

И девети покушај избора председника парламента неуспешан

Посланици су данас по девети пут покушали да изаберу председника 51. сазива Народног собрања, како би законодавно тело Бугарске могло да започне са радом. Предложена су четири кандидата – Атанас Атанасов из коалиције „Настављамо промену –..

објављено 4.12.24. 16.44