Последњи извештај Националног завода за статистику о ситуацији на тржишту рада и радној снази у Бугарској изгледа више него оптимистичан. У првом кварталу 2017. године стопа економске активности становништва старосне границе од 15 до 64 године износи 62,9% а повећава се за скоро 1% у односу на исти период прошле године. Економски неактивно становништво у овој старосној групи броји скоро 1,4 милиона људи, од којих 132.000 лица, због дужег временског периода проведеног ван тржишта рада, нити ради, нити тражи посао.
С друге стране, посебну пажњу привлачи ниска стопа незапослености која је у периоду од јануара до марта била 6,9% што је за 1,7 процентних поена мање од оне годину дана раније. Само за неколико година стопа незапослености се упола смањила - 2013. износила је 13% на годишњој бази. По том показатељу наша земља је већ испод просека за целу ЕУ.
Ови добри подаци о тржишту рада стижу упркос кризи у сфери инвестиција, које 2016. бележе знатан пад у поређењу са претходном годином. Директне стране инвестиције се буквално срозавају 2016. и бележе рекордан пад за преко 1 милијарде евра у односу на годину дана раније.
На срећу, ову негативну тенденцију надокнађује знатан, а за многе и изненађујући, раст свих врста туризма. Према прогнозама Министарства туризма 2017. године се очекује раст страних туриста од скоро 10% у односу на рекордну 2016., када је први пут Бугарску посетило више од 8 милиона страних грађана. Овај развој погодује запошљавању већег броја лица различите квалификације а због недостатка радне снаге у сектору, недавно је вицепремијер Валери Симеонов упутио апел послодавцима у туристичком сектору да запосле „све живо”. Други снажан генератор запослености, укључујући и привремено запошљавање, јесте бум у грађевинарству и помоћним секторима као што су производња грађевинског материјала, транспорт, логистика итд. Рекордно ниске су камате на хипотекарне кредите које додељују бугарске банке, а тражња новоградње последње 2 године је много већа од понуде и по свему се види да због огромне ликвидности комерцијалних банака, овај ће се процес наставити још неко време. Радна места која су последњих неколико година отворена у оквиру тзв. европских програма су такође допринела рекордно високој стопи запослености. Раст запослености се запажа и у IT сектору, пољопривреди, кол центрима и у сектору аутомобилске индустрије. Расте и број самозапослених и оних који раде по основу уговора о делу. Међутим, да ли постоји могућност да се ова позитивна тенденција на тржишту рада настави и да се незапосленост у Бугарској смањи до нивоа у земљама које имају најнижу стопу незапослености какве су, на пример, Чешка (3,6%), Немачка (3,9%) и Малта (4,2%)? Кратак одговор би пре био „не“. Јер је ресурс квалификоване радне снаге исцрпљен. Знатан део незапослених у домаћој економији чине људи са веома ниским или без икаквог образовања и квалификације. Са чисто статистичке тачке гледишта што се тиче тржишта рада и нивоа запослености, Бугарска је већ међу одликашима у Европи. Али је огроман део запослених још увек у категорији тзв. запослених сиромашних и чини се да се ова тенденција ускоро неће зауставити, јер према послодавцима, на дневном реду није знатно повећање плата, пошто је последњих година раст плата бржи у односу на раст продуктивности рада. По том показатељу Бугарска се већ не може упоређивати ни са својим северним суседом – Румунијом, чији грађани већ имају дохотке веће за 27% од доходака Бугара.
Превод: Албена Џерманова
Петар Ганев, виши економиста са Института за тржишну економију, најавио је за БНР представљање њиховог издања о бугарској економији под називом Бела књига „Откључавање раста: пут напред после избора“. „Треба да стремимо ка договору и усвајању буџета, а..
Током првих девет месеци 2024. године, Бугарска народна банка ставила је у промет додатних 11 милиона новчаница од 100 лева. Док је на почетку године у оптицају било преко 131 милион новчаница у апоену од 100 лева, крајем септембра тај број порастао је..
Тржиште некретнина у Бугарској остаје „замрзнуто“ на прошлогодишњем нивоу. Према подацима Националног удружења за некретнине, које цитира БТА, изузетак чине велики градови где се бележи раст броја купопродајних трансакција. Очекује се да ће до краја..