19. јула 1879. године Кнез Александар I Батенберг је именовао прве дипломатске представнике Бугарске после њеног ослобођења. То су Драган Цанков, Евлоги Георгијев и Димитар Кирович. 120 година касније, тадашњи министар спољних послова Надежда Михајлова је 19. јул прогласила Даном бугарске дипломатије.
Тродневном конференцијом у Софији посвећеном предстојећем бугарском председавању Саветом ЕУ 2018. године амбасадори Бугарске обележавају Дан бугарске дипломатије. Са своје стране на данашњи дан Дипломатски институт у Софији уручује годишњу награду за допринос развоју ове институције. „Награда носи наслов „Docendo discimus“. То је наш мото а значи: „поучавајући учимо“, прецизирала је директор Дипломатског института Тања Михајлова. Почасни знак ове године се додељује Славчу Нејкову, који је председник Управног одбора Института за енергетски менаџмент.“Последњих 5-6 година он је знатно допринео развоју једне конкретне области у којој је својим радом Дипломатски институт популаран, а то је енергетска дипломатија, рекла јеТања Михајлова – директор Института. –Преко његове експертизе Дипломатски институт је дао свој допринос у подели искустава наше земље у преговарачком процесу о приступању ЕУ – шта смо остварили и где смо погрешили, са земљама из нашег региона – Македонијом, Црном Гором, Косовом, као и са Украјином.“.
Још крајем јуна Тања Михајлова је овогодишњу почасну награду Дипломатског института која се додељује страном држављанину или организацији за знатан допринос развоју Института уручила проф. др Екарту Штратеншултеу, директору Европске академије у Берлину. Његов допринос едукативном раду Дипломатског института као лектора и модератора обележен је специјалном церемонијом.
Дипломатски институт у Софији је основан 2003. године и отада је његов рад везан за боље стручно усавршавање и оспособљавање дипломата Бугарске, као и других државних службеника који раде у сфери међународних односа. Савремено комуникационо окружење и начин представљања појединих држава суочавају дипломатску професију са новим изазовима. „Сматра се да је дипломатска професија конзервативна, да дипломате често раде „иза затворених врата“. Наравно и данас је у извесном смислу то тачно, али у савременом свету кораци појединих држава на пољу међународних односа су много видљивији. Изазов је у томе како да очувамо онај подводни део леденог брега који је често пута суштина дипломатског посла.“, категорична је Тања Михајлова. Према њој, данас је бугарска дипломатија веома солидна и располаже добром експертизом и капацитетом чему доприносе и актуелни програми, семинари и тематске расправе које нуди Дипломатски институт.
„Увели смо тематске обуке које су раније биле незамисливе - на пример, из области економске дипломатије, јавне дипломатије, енергетске дипломатије итд. У питању су сфере које су биле непознате бугарској дипломатији или једноставно нису биле коришћене као инструменти дипломатије. И то је начин да будемо флексибилни. Наш Институт одржава сталне везе са дипломатским школама и академијама у Европи и широм света. Пратимо тенденције у дипломатској обуци како бисмо могли да одговоримо изазовима савременог света. Због тога смо у сваком тренутку спремни да понудимо оно што је потребно Министарству спољних послова и осталој државној управи како би сви били у стању да доносе информисане одлуке и да би се осећали добро припремљеним.“.
Превод: Албена Џерманова
У Бугарској не постоји тачна статистика о броју Бугара широм света, али према подацима које је Министарство спољних послова Бугарске објавило прошле године, у иностранству живи око 2,8 млн наших сународника. Према последњем попису становника из 2021...
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Одлука председника САД Џоа Бајдена да Украјини дозволи коришћење америчког оружја за нападе дубоко унутар руске територије изазвала је бурне реакције..