20. јула Галерија SYNTHESIS ће представити ауторску изложбу Калина Костова под насловом „Светло и сребро“. Приказана дела су настала поступком мокрог колодија на црном стаклу. У питању је техника која на првом месту захтева пуно времена. „Може се рећи да је то ритуал који ствара осећање да фотографија пролази кроз сво биће фотографа“ – каже аутор и додаје:
„Од припреме самог материјала, преко наливања емулзије на стакло, па све до фотографисања – све пролази кроз моје руке. А на крају могу дотаћи свој производ. За овај процес је типично то што се емулзија од колодија третира сребрним нитратом, док је фотографија својеврсно сликање светлом. Зато сам изложбу насловио „Светло и сребро“.“
Калин Костов је добитник награда и медаља са међународних такмичења под окриљем Међународног савеза фотографске уметности (FIAP). За фотографију се загрејао још у дечјим годинама. Имао је 11-12 година када га је снажно импресионирала руска техника. Фотографијом се професионално бави 8 година.
„Почео сам са малом камером коју су ми касније украли – прича фотограф. – Онда сам прешао на бољи модел и осетио сам да ме фотографисање осваја. Чак ми је постало занимљиво и хтео сам да сазнам како је настала фотографија. Вратио сам се назад у време – у доба филмске фотографије и разноразних формата снимања на филмској траци и тако све до поступка мокрог колодија који је званично регистрован далеке 1851. године.”
Карактеристична за ову технику је употреба опасних материја без којих је извођење поступка немогуће. Калин Костов је покушао да, колико је то могуће, у свом раду ограничи њихову употребу.
„За развијање фотографија користи се калијум цијанид који је токсичан. Заменио сам га другим хемикалијама које практично дају исти резултат. Обавезно се користе заштитне рукавице и маска да би се избегло удисање испарења. У раду се користи и етар који је лако испарљива материја. Етанол, пак, је лако запаљив. Све у свему, уметник увек мора да буде веома опрезан. Осим тога има ту још особина или да тако кажем проблема: Као прво у процесу мокрог колодија фотографисање, развијање и све остало се мора урадити веома брзо, а као друго – имате само оригинал јер се не може радити даљња репродукција.
Изложба је део програма 8. издања Месеца фотографије и може се видети до 20. августа ове године. На отварању аутор ће показати камеру и објектив са којима је радио. Модел који има антиквитетску вредност је произведен 1888. године.
Уредила и превела: Албена ЏермановаТоком научне конференције на тему „Културно наслеђе – уметност – музеји“, потпредседница Илијана Јотова је истакла да је кућа Димитра Талева у Прилепу један од примера занемаривања културно-историјског наслеђа од стране државе. Од јуна 2023. године..
Преводиоци Јан Махеј (Чешка), Елвира Борман (Немачка), Хана Сандборг (Шведска), Хана Карпинска (Пољска) и Ливија-Марија Нистор (Румунија) нови су учесници резидентског програма Куће за књижевност и превод у Софији , који ће трајати до октобра 2024. г...
Чувени археолог и путник проф. Бетани Хјуз креће на узбудљиво путовање кроз Бугарску у новој епизоди емисије „Трагање за благом са Бетани Хјуз“, која је на дан празника, 24. маја, емитована на каналу Viasat History. Ову епизоду бугарска публика..
„Ватра која се утишава често се поново распламса захваљујући неколицини преосталих жеравица.“ Овим топлим речима професор словенске филологије Красимир..
На свечаној церемонији уприличеној у недељу, 14. јула, у Смољану, уручене су награде Међународног документарног Родопи филм феста (RIFE) 2024. г. У..