Само након неколико месеци Одбор за доделу Нобелових награда за мир ће и ове године уручити награде, али први пут на церемонији биће поменута и Бугарска. Због подвига наше православне цркве и њеног огромног доприноса очувању живота наших Јевреја у Другом светском рату, њу су за ову престижну награду номиновали спасени Јевреји и њихови потомци у Израелу.
Скоро 50 хиљада Јевреја на нашем тлу спасено је логора смрти захваљујући целој бугарској јавности, а посебно непоколебљивости цркве.
Међутим, само неколико година касније црква не успева да понови свој подвиг, када после преврата почиње прогон противника комунистичког режима. Нажалост, она се брзо нашла под контролом репресивног система и претворила у декоративни додатак атеистичке власти.
У време принудне промене имена етничких Турака у Бугарској, за време режима Тодора Живкова, црква опет није заштитила наше сународнике турског порекла него је подржала власт, што јој не чини част и показује да онај Свети синод чији представници и данас обитавају у Синодалној палати, немају ништа заједничко са свештеницима спасиоцима бугарских Јевреја, казао је још новинар. Он изражава и страховање да евентуална награда велике новчане вредности може нестати негде у касама Синода, коме у најновијем времену најчешће замерамо на пасивности према социјалним проблемима нашег друштва и непријатељском односу према избеглицама.
И није само то што црква не пружа руку избеглицама – ми протерујемо те људе, а то није нити људски, нити хришћански – каже Горан Благоев. – Јеванђеље нас учи да када је човеку потребна помоћ, морамо му пружити руку без обзира да ли он иза својих леђа сакрива нож. Јер пружена рука много више разоружава него рука која протерује. И ако верујемо да је све оно што се дешава у свету Божији промисао, долазак избеглица је такође део тог плана. Зашто не бисмо придобили део њих за Христа, као што то чине мање верске заједнице? Није мало избеглица које имају достојне професије и уопште нису терористи, каквим их представља пропаганда. Уколико им помогнемо, оне могу да постану грађани који граде нашу државу – довољно је да им црква пружи руку. Питање мудрости и далековидости је предвидети ствари годинама, па и деценијама напред. Али, бојим се да Бугарска православна црква односно њени садашњи свештеници не поседују ту мудрост и далековидост.
Превод: Албена Џерманова
Фотографије: БГНЕС и архива
Васил Левски је бугарски револуционар и национални херој, који је својим животом и борбом за ослобођење Бугарске од Османлијске империје оставио неизбрисив траг у историји земље. Као идеолог, оснивач и организатор Унутрашње револуционарне организације,..
Пре скоро четири деценије бугарске православне црквене општине (БПЦО) у западној и средњој Европи биле су малобројне и присутне у тек неколико већих градова – Будимпешти, Минхену, Бечу, Стокхолму, Малмеу, Ослу и Паризу. Међутим, након приступања..
Сваке године се 10. фебруар – празник Светог свештеномученика Харалампија, посебно свечано обележава у граду Шабли, у најсевернијем делу наше црноморске обале. На данашњи дан слави се и храмовска слава цркве Светог свештеномученика Харалампија, коју..
Данас славимо Лазареву суботу – први од три велика хришћанска празника повезана са чудом Васкрсења, који увек пада у суботу уочи Цвети. Према..
Ускрс је највећи и најстарији хришћански празник. Он прославља васкрсење Христово, које је основ хришћанске вере. Ове године тај празник над..
Потпуно облачно са кишом
Облачно