Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Славка Секутова: „Много сам песама отпевала, много сам радости пружила, али и много љубави добила“

Фотографија: архив

Наша позната певачица народних песама из Граовског краја (специфичне подобласти тзв. Шоплука) Славка Секутова је у нашој музичкој баштини оставила дивне обрасце тзв. „граовског певања“ које се истиче по специфичној вокалној техници, а карактеристично је за подручје Перника, Радомира и Брезника. Она је једном приликом рекла: Не могу речима да опишем то наше певање које се посебно огледа у сватовским песмама. Све долази из душе и срца“.

Славка Секутова је рођена у Софији, али је детињство провела у селу Беренде, у околини града Радомира, у великој породици у којој се певало и свирало. Године 1951. учествовала је у раним јутарњим програмима Бугарског националног радија где је уживо изводила песме из Граовског краја. На кратко време певала је у Националном фолклорном ансамблу „Филип Кутев“ још у првим годинама после његовог оснивања. Од 1953. године иде својим певачким путем. Са групом „Наша песма“ певала је по селима и градовима код нас – у читалиштима, на трговима. Људи су волели да је слушају, а у Радомирском и Брезнишком крају, кад би је чули, мештани би поносно рекли: Пева наша Славка“.

Ове године Славка Секутова је прославила свој 90. рођендан. Желимо јој здравље и дуговечност, да би се још дуго радовала својој породици за коју раније, у активним певачким годинама, због својих наступа и других певачких обавеза често није имала онолико времена колико би желела.

Рођена сам у Софији, али су моји родитељи сељаци – прича народна певачица. – Нису могли да се уклопе у градски живот и вратили се у село. Тада сам имала 2 године. Моје најлепше успомене су из сликовитог села Беренде. Тамо сам од свог оца научила доста песама. Он је природан таленат – свирао је на виолини и ћеманету. Моја браћа су свирала на тамбури и виолини. У нашој кући се увек певало све до оног дана када сам изгубила мајку. Тада је мој отац решио да поново живимо у Софији. Учествовала сам на аудицији на Радију и одобрили су ме. Тада се у радио-програмима певало „уживо“ – било је то 1948. године. Тако је почела моја каријера. Једном је код мене дошао Борис Машалов – велики бугарски народни певач и рекао ми: „Хајде да направимо групу „Наша песма“ да би људи који нас слушају на радију могли и да нас виде.“ Тако је све кренуло. Нема места које нисам посетила. Много сам песама отпевала, много сам радости пружила, али и много љубави добила од публике. Путовала сам са Митом Стојчевом, Борисом Машаловим, Ђурђом Пинђуровом, Лалком Павловом, Ратком Кушлевом и др. Имам прелепе успомене. Обилазили смо и граничне карауле, а војници су нам поклањали бршљан и цвеће које су они брали. А у иностранству просто не знате колико воле наше песме. Кажу да је публика у Енглеској хладна. Али на нашим концертима она нам је бурно аплаудирала. Свугде су нас дочекивали с великим поштовањем. Наше песме допиру до срца када се певају срцем. Када певам замишљам разне слике. Док певам лагане песме видим тугу и плач у очима људи, а док певам веселе песме видим радост у очима и осмехе.“

Превод: Албена Џерманова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Божићне бајке од стакла или како оживљава једна помало заборављена традиција

Сваки од њих уноси топлину и изазива емоцију, јер је ручно рађен, јединствен је и непоновљив. А његови сребрнасти одсјаји нас враћају у детињство, када су зиме биле оштре и снежне, беле, а украс за јелку – од стакла танког као папир . У нашим данима..

објављено 18.12.24. 11.15
Фотографија: Читалище „Искра 1898“ - Борово

Тајне беле алве: Традиционални рецепт који чува дух старих обичаја

Још у XVI веку, по описима западних путописаца, алва је била често посластичарско задовољство на нашим просторима . Међутим, бела алва, специфична за обележавање једног од највећих хришћанских празника, Белих поклада, носи посебан симболички значај...

објављено 2.12.24. 12.05

Фолклорни сусрет у Добричу окупља припаднике различитих заједница поводом Међународног дана толеранције

Омладински центар „Захари Стојанов“ у Добричу организује фолклорни сусрет припадника различитих заједница поводом Међународног дана толеранције, који се обележава 16. новембра. Циљ овог догађаја, који ће се одржати од 15. до 17. новембра, јесте да..

објављено 15.11.24. 07.30