Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Вршец – бугарски Баден-Баден

БНР Новини

Почетком прошлог века је одмаралиште Вршец било познато као бугарски Баден-Баден. Ушушкан у подножју северних обронака Старе планине, у хладовини мешовитих шума, градић Вршец и данас носи дух некадашњих славних времена. Због својих извора минералне воде, благе климе и очуване природе почетком минулог века је Вршец постао стециште славних личности и богаташа. Како би сачувао мир и богату историјску прошлост град није учествовао у трци за привлачење туриста, нити су у њему подигнуте грандиозне грађевине. Једино тамо познаваоци уметности озелењавања могу истински да уживају у мајсторству баштована који су створили комплекс непоновљиве лепоте „Сунчева башта“ и романтичну „Алеју платана.“


У овом одмаралишту се налази и други по величини у Бугарској парк у којем се гаје специјалне егзотичне врсте. Да би их сачували изграђен је систем за наводњавање који пролази кроз читаво насељено место и који одржава равномерну влажност чистог планинског ваздуха.


Градски парк је основан 1912. године по пројекту првог лекара балнеолога доктора Дамјана Иванова који је своје образовање стекао у Аустрији. Парк је изграђен на површини од 80 хектара, а пошумљен је углавном зимзеленим стаблима међу којима су најдрагоценије врсте секвоја, тулиповац, кедар, гинко билоба, магнолија, рајска јабука и друге. Као прави ерудита са богатим знањем доктор Иванов је уложио сав свој потенцијал у Вршец како би га претворио у једно одмаралиште на европском нивоу.

Споменик доктору Дамјану Иванову
Захваљујући пројекту „Екопарк за рекреацију и туризам у граду Вршецу“ засађене су нове саднице, а зона намењена спортским активностима је у потпуности преуређена. Предвиђена су места за одмор, изграђене су и бициклистичке стазе. Гости града који немају свој бицикл могу да га изнајме у Туристичком информативном центру Вршеца.


У централном делу парка постоје уређене и означене стазе. Једна од њих води до Иванчове пољане удаљене 10 минута хода од центра града. Иванчова пољана се налази на највишем делу парка и повезује га са вековним шумама Комско-Кознишког дела западне Старе планине. Почетком 20. века су на овом месту организоване игранке и весеља. Данас се на Иванчовој пољани налазе зоне за рекреацију, организују се излети, а становници и гости града се могу одморити у летњиковцима или на лежаљкама. Од парка почиње и стаза којом се стиже до водопада који се налази на месту Заножене удаљеном око 3 км од минералних бања.


Пут пролази кроз буково-јелове шуме и ливаде удаљене 30 минута хода од Вршеца. Друга стаза, око 7 км од града, води до места Бела вода на којој се налази истоимена планинарска кућа. А за најискусније планинаре је стаза до врха Тодорини кукли. 


Љубитељи вечерњих шетњи по граду имају прилику да се прошетају Алејом платана, пешачком зоном дугом 2 км смештеном у самом срцу града. Дрвеће које формира лепи зелени тунел који се простире од центра Вршеца до четврти Заножене старо је скоро 100 година.

С обе стране булевара налазе се једне од најлепших вила у Вршецу које су изграђене почетком 20. века. Виле носе имена цвећа – „Роза“ (Ружа), „Незабравка“ (Поточница), „Хортензија.“ Занимљиво је поменути да су у њима одседале славне личности као писац Иван Вазов и песникиња Дора Габе.

Није случајно што је први казино у Бугарској изграђен баш у Вршецу. И пошто се налази у непосредном суседству две минералне бање казино је 1924. године изграђен у готово истом архитектонском стилу. Електрификација казина урађена је 30-их година минулог века када је Вршец достигао свој врхунац као одмаралиште које привлачи не само имућне Бугаре него и многе госте из иностранства.

Казино
У овај казино је редовно ишао и принц Кирил због чега и дан данас он носи назив „Царски казино.“  1938. године је у граду одржан први конкурс „Мис Вршеца.“

Сваке године се крајем месеца јула – прве недеље августа одржава традиционални и најбитнији у тој области Празник одмаралишта, минералне воде и Старе планине.


За време прославе се у Вршецу организују разне активности за децу и одрасле, рок и фолклорни концерти, алеја заната, пленер уз учешће сликара из региона, фудбалски и одбојкашки турнир, такмичење у спортској оријентацији. Ове године ће у склопу прославе која ће трајати од 31. јула до 6. августа бити одржан и фолклорни фестивал „Стара планина пева,“ а међу гостима је и српски певач Драган Којић Кеба.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: varshets.bg



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Врх Станчов Камен – бисер у круни западних Родопа – нова еко-стаза у општини Лаки

Родопска општина Лаки ради на изградњи нове еко-стазе која ће водити до амблематичног врха Станчов Камен, пише сајт bgtourism.bg. Врх висок 1.299 м уздиже се изнад града Лаки. Најстрмија и екстремна деоница стазе до Станчовог Камена биће обезбеђена..

објављено 14.7.24. 10.30

У јулу ће воз са ретро вагонима саобраћати на релацији Септември – Велинград – Цветино

Туристички воз с ретро вагонима ће у јулу саобраћати са главне станице Семптември према станицама Велинград и Цветино, суботом и недељом, у 9.30 часова. Нови поласци уведени су поводом 51. издања Велинградских празника културе. Први полазак..

објављено 2.7.24. 15.30
 Димитрина Горанова

Туристички сектор захтева да се задржи нижи ПДВ

Бугарски туроператори и туристичке агенције надају се да ће нови Парламент поново размотрити враћање ПДВ-а од 20% за њихов сектор од 1. јула. Захтевају да се до краја 2024. године пакет аранжмани опорезују ПДВ-ом од 9%, као што је то учињено за..

објављено 2.7.24. 08.50