Према Међународној организацији рада жртава радне експлоатације у свету је 21 милион људи. У југоисточној Европи у замку ове преваре пада 4 промила људи. Проблем познат као „савремено ропство“, веома је озбиљан.
Трговина људима са циљем радне експлоатације представља озбиљно кршење људских права и организовани криминал који се кажњава свом строгошћу закона, каже Никола Кондев, координатор „Програма за превенцију трговине људима и идентификовање, заштиту, подршку и реинтеграцију жртава те трговине. – Погођена лица раде у ропским условима, најчешће у грађевинарству, пољопривреди, хотелијерству и услужним делатностима. Према подацима Европола приходи од трафикинга људи са циљем радне експлоатације износе око 3,5 милијарди евра годишње. Ова појава присутна је у свим деловима света, укључујући Бугарску и остале чланице ЕУ као и Швајцарску конфедерацију.
Влада Швајцарске је доделила 2 млн швајцарских франака како би подржала напоре бугарске државе и невладиног сектора на ограничавању прилива радника, потенцијалних жртава трафикинга људи и анимирању јавности за ово важно питање. Трећу годину за редом Фондација „Асоцијација Анимус“ организује кампању, која повећава информисаност и будност лица која траже посао у иностранству. „Ухвати посао у иностранству, али немој се ухватити на удицу с мамком! Посао у иностранству може бити замка!“ гласи слоган кампање.
Психолог Надја Кожухарова – координатор иницијативе, објашњава:
Циљ наше кампање је да информишемо што је могуће више људи о њиховим правима и ризику да се нађу у ситуацији жртава експлоатације – рецимо да им се не плаћа одрађени посао, да им буду одузете личне исправе, да живе у мизерним условима. Проблем трафикинга људи је веома озбиљан у Бугарској. Према информацијама наших партнера из земаља Западне Европе, Бугари су највећа група међу идентификованим жртвама трговине људима. Лети је проблем још већи јер се у тој сезони траже ниско квалификовани радници. Бугари често одлазе у иностранство као сезонски радници, па зарађеним новцем током лета преживљавају зиму у Бугарској. Не желимо да их одвратимо од жеље да се запосле ван Бугарске већ да их научимо како да бране своја права.
Асоцијација „Анимус“ је спровела друштвени експеримент – објавила је примамљив оглас за незапослена лица – нуди се посао у Данској, зарада је одлична. Оглас се постављен на популарни сајт за тражење посла. Одазвало се 150 лица. Свима је прослеђен мејл у коме су наведене основне карактеристике лажних огласа: зарада је превише атрактивна, послодавац као да нема никакве захтеве према потенцијалним радницима: према њиховим умећима, узрасту, искуствима, владању језика; није наведена адреса компаније; од кандидата за посао се тражи да унапред плати путне трошкове као и накнаду за обраду докумената.
Многи су нам писали како су посумњали у истинитост огласа, али су упркос томе решили да се опробају. Ово „упркос“ је кључни елеменат ризика који човек преузима вођен жељом да побољша животни стандард без обзира на опасности и глас интуиције. Наша идеја била је да се директно обратимо циљној групи – лицима која немају високо образовање, не знају стране језике и која траже послове за ниско квалификоване раднике у иностранству, додаје Надја Кожухарова. Захваљујући партнерству са предузећем Пошта Бугарске (Блгарски пошти) и једним сајтом за запошљавање, кампања Асоцијације „Анимус“ имала је значајну покривеност и у најудаљениијим местима земље где су ризици од превара послодаваца велики.
Превод: Ана Андрејева
Фотографије: Асоцијација „Анимус“
Бугарска национална мањина у Албанији једна је од највећих у земљи, показују подаци последњег званичног пописа становништва у тој земљи. Као Бугари изјаснило се 7.057 лица, поређења ради – као Грци се изјаснило 23.000 пописаних, Египћана је 12.000, Рома..
Највиши панорамски точак код нас биће постављен у Плевену, северна Бугарска, саопштио је гувернер Плевенске области Николај Абрашев. Постројење ће бити део вишенаменског комплекса у близини парка „Кајлака“. „Пројектом је предвиђена изградња вертикалног..
Од данас ће у Старој Загори грађани свих узраста – од малих до старих, моћи да пошаљу своја писма Деда Мразу. У фоајеу Државног позоришта лутака у граду постављено је поштанско сандуче за писма Деда Мразу. Из културне институције обећавају да ће..