15. августа Бугарска православна црква и верници славе Успење Пресвете Богородице.То је највећи хришћански празник на бугарском поднебљу, посвећен Божијој мајци – заштитници породиља и покровитељици материнства која и сама даје живот. У насељеним местима где је Света Богоматер патрон цркве или манастира, организују се сабори.

Припремају се јела од меса жртвених животиња која се деле мирјанима окупљеним у порти цркве и то се ради да би се очувало или поправило здравље верника. Истог дана жене ките икону мајке Божије цвећем и даровима. 

Празник Успења Пресвете Богородицје један је од најпоштованијих хришћанских благдана у селу Овчарци, у Дупнишком крају. 15. августа мештанима долазе и многи гости из региона. Чика Коста Кацарски је међу житељима села који уживају највећи углед и поштовање. У 60. годинама прошлог века основао је групу изворног фолклора, био је и појац у црквеном хору, а данас преноси искуства млађима.

„На Успење Пресвете Богородице долазе нам гости из целе југозападне Бугарске. Тога дана се пуши читавих 30 казана жртвеног јела. Славимо успомену на Божију мајку која је родила нашег Спаситеља Исуса Христа. Он нам је заштита у свему. Нас овде у Овчарцима не бије град и не сећам се да га је икада било, нема неких већих суша нити других природних несрећа, каквих, на жалост, има у другим крајевима земље.Велики снегови и мразеви, мећаве, поплаве – од тога смо заштићени. Овдашњи људи су богобојажљиви и веома захвални због те небеске заштите. Припрема за Велику Госпојину почиње претходног дана, када се справља све за кување празничног јела.Ујутру 15. августа служи се света литургија, а потом се уз звуке црквеног звона сви упућују према параклису изнад села где се обавља чин водоосвештења – свештеник кропи освештаном водицом све присутне вернике. А онда долази ред народном весељу – уз пуно песама и играње кола. Празник траје до касне вечери.“

Уврежено је мишљење да је живети на селу досадно, али то није тачно. Или се бар на Овчарци овај клише не односи зато што је село живахно. „Доста је овде младог света, пуно је деце, куће су махом нове и лепе“ – каже чика Коста и наставља:

„Овдашњи људи су весела срца, умеју да се забављају, воле да певају и играју. Јако сам привржен свом месту. И сада имамо пуне руке посла, раније смо гајили дуван, сада сејемо пшеницу, садимо паприку, парадајз, боранију, у двориштима имамо воћке – све овде добро успева, плодна намје земља. А наш фолклор је везан за народне обичаје, овде су популарне такође и хајдучке песме.Песме су нам разноврсне, а о празницима певамо такве које најбоље приказују живот у нашем крају.“

Превод: Ана Андрејева