Предстојеће потпуно помрачење Сунца, које су неки таблоиди назвали „Велико помрачење Америке“, очекује се 21. августа. Оно ће засигурно остати запамћено у историји светске астрономије. Два су разлога томе – с једне стране то је прво потпуно помрачење Сунца од 38 година наовамо на територији САД и прво од 99 година које ће ићи од једне до друге обале САД; с друге странето ће бити најмасовније посматрана астрономска појава од настанка људске цивилизације до данас. Овај датум ће остати незабораван и у историји Софијског универзитета „Св. Климент Охридски”. У савезној држави Небраска (САД) очекују долазак бугарске експедиције која ће снимити како Сунце баца Месечеву сенку на површину Земље, као и предавање астрофизичара Ганча Ганчева. Докторант на катедри „Астрономија“ Факултета физике Софијског универзитета бави се истраживањем плавих променљивих звезда великог луминозитета (масивних звезда) из галаксија Андромеда и Троугао. У свом предавању он ће се осврнути на информације које добијамо за време тоталне соларне еклипсе као и на безбедне начине за њено опажање. Поред бављења научним радом, у задњих 10 година Ганчо Ганчев посвећује значајно време и астро фотографији, а сада ће му се указати прилика да сними ову астрономску појаву. Земља је једина планета у Сунчевом систему, са које се може посматрати потпуно помрачење Сунца, тврди Ганчо Ганчев: „Пречник Сунца је 400 пута већи од пречника Месеца, а он је 400 пута ближе нас. То је одличан положај са којег је диск Месеца привидно исте величине као и диск Сунца. Према неким мерењима то није феномен који ће потрајати вечно. Установљено је да се Месец просечно годишње удаљава од Земље са око 4 сантиметра. За око 300 милиона година Месец ће бити толико удаљен од наше планете да нећемо моћи да опажамо потпуна, већ само прстенаста помрачења Сунца.“

Поред Ганча Ганчева у бугарској експедицији учествује и 5 чланова друштва „Ловци на помрачења“ – изузетно искусних астронома-аматера којима је досада пошло за руком да „ухвате“ 30 помрачења Сунца међу којима и та у Кини, Новосибирску, Турској и Замбији. Идеја о садашњој експедицији припада Ганчу Ганчеву као и организација подухвата која је потрајала око 2 године. Савезна држава Небраска није случајно изабрана као ни конкретна локација за опажање појаве – она је недалеко од града Триона, за које су карактеристични низак степен светлосног загађења и дуго трајање пуне фазе помрачења - 2 минута и 35 секунди (свега 7 секунди краће од оне у савезној држави Кентаки која је најдужа).

„Користићу истовремено неколико професионалних апарата са огледалним телеобјективом. Неки ће правити фотографије ширег изгледа лица места (неба и Земаљског пејзажа), а други ће бити опремљени дугим објективима, упереним према Сунчевој корони. „Фото-апарати ће бити синхронизовани помоћу рачунара, према томе ће бити у стању да сами снимају кадар за кадром. Циљ ми је да у току двоминутног помрачења добијем што је могуће више информације. Биће ми теже него код снимања астро пејзажа. Проблем је у томе што је на почетку помрачења Сунце веома јарко, док је у пуној фази изузетно тамно. Да бих успео да ухватим у објектив ерупције на Сунцу и истовремено звезде усред бела дана, снимаћу истовремено дуге и веома кратке кадрове мењаћу бленду и растојање фокуса. Циљ је да се на фотографији виде звезде, сунчева корона, па чак и Земљина рефлексија на тамни диск Месеца – биће то лик сиво-плавичасте боје. Неће бити лако да се то постигне али, надам се, да ће се после обраде слика добити добар резултат.

Када је у питању припрема снимања помрачења Сунца, занимљиво је и то што је једна породица из оближњег града Мулена уступила своју кућу експедицији на коришћење. „То су изузетно гостољубиви људи!“ – не скрива радост Ганчо Ганчев и наставља: „Добио сам мејл од локалног шерифа који је предложио да нам обезбеди места за паркирање и постављање фотографске опреме. То ће нам помоћи да још боље синхронизујемо посматрање помрачења Сунца. Радујем се што ћемо имати прилику да се дружимо са мештанима као и да представимо како наш факултет, тако и Бугарску“ – рекао је на крају млади астроном и обећао да део астро-фотографија уступи фонду БНР.

Превод: Ана Андрејева