Издвојити мало свог времена и посветити га особи којој је потребна помоћ и тиме јој подарити радост. Поделити храну са сиромашним људима и бол старе, усамљене особе. У савременом бездушном свету да бисмо показали све те врлине потребне су племенитост карактера и хуманост. Као да су у замршеним мрежама наше свакодневице милосрђе и доброчинство нестали и духовна беда је завладала нашим срцима. Али на срећу, упркос свему, појавиле су се хуманитарне организације и иницијативе које су нас подсетиле како никако не смемо заборавити на свог ближњег, нити на оне којима је потребна помоћ и подршка. То је главни циљ и удружења Благовеста Белчева, које помаже слепим и слабовидим особама, деци без родитељског старања и усамљеним старим особама. Једна од иницијатива која четврту годину заредом ужива велики успех јесте „Извести особу оштећеног вида у шетњу.“ Г. Белчев је рекао да је идеја о иницијативи искрсла након што је сваке недеље посећивао Дом за особе са оштећеним видом у Софији. Једном приликом смо разговарали о томе да, у ствари, те особе живе у близини Јужног парка, али га због проблема са видом не посећују. То ме је подстакло да организујем волонтере уз чију помоћ бисмо могли да их изводимо у шетњу.

Наш саговорник је испричао како у већини случајева долази много добровољаца који се радо укључују у акцију удружења, али има дана када је њихов број недовољан.

Доброчинство и интересовање за иницијативу показују углавном млади људи старости од 20 до 30 година. Има и старијих, али је њихов удео знатно мањи. Ко долази да изведе слепе и слабовиде особе у шетњу и шта их је подстакло да то раде?

Осећај саосећања и жеља да помогну особи у невољи, каже Благовест Белчев. Наравно, наши волонтери поседују изузетне способности и квалитете, али оно главно што је и заједничко између њих јесте саосећање, разумевање, доброта и жеља да нешто учине како би усрећили неког другог.

Удружење Благовеста Белчева је иницирало много хуманитарних кампања. Доброчинство, великодушност и хуманост су у основи рада и мисија које чланови удружења реализују. Потребни су добри партнери и одговорна сарадња како би испунили своје планове.

А ево на које све тешкоће наилазе у свом раду:

Иницијативе нам подразумевају делатност везану за одређену законску регулативу. Већина људи којима покушавамо да помогнемо смештена је у установе социјалне заштите које су општинске и ми обавезно треба да се придржавамо утврђених режима и унутрашњих правила. У већини случајева директори тих установа нам помажу у организацији и реализацији наших мисија.

А да ли је бугарски народ хуман и милосрдан?

Мислим да јесте, био је категоричан Благовест Белчев. Приметио сам да се у последњих 4-5 година број волонтера повећао. Али се то, нажалост, дешава спорадично и често пута је то једнократан чин. Људи су исувише претрпани обавезама у материјалном свету који нас окружује. Време им је драгоцено као злато. Ми смо захвални онима који су учествовали у нашим иницијативама. Али мислим да је потребно да се деца уче доброчинству од малих ногу. Учешће у једној мисији је свакако од велике користи и помоћи, али добро би било ако је та подршка стална. Јер је људима у неједнаком положају помоћ потребна сваког дана, а не само једном годишње.

О васпитању деце је наш саговорник рекао:

Васпитање је сталан процес и никад није прекасно. Године нису мана. Али, наравно, најбоље је кад децу почну да уче доброчинству од малих ногу. На тај начин се граде потребне особине карактера које током година постају њихов начин живота. Једно од обележја савременог друштва је да има пуно манифестација и активности које се одржавају само једном. Деца се васпитавају личним примером родитеља. Другачије речено, ако ми заједно са децом учествујемо у таквим и сличним активностима, притом редовно, то ће бити од велике користи како за појединца, тако и за друштво, рекао је г. Белчев.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова