Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

На Петровој њиви одата пошта борцима палим у Илинданско-Преображенском устанку

СнимкаЗа људе из Странџанског краја је Петрова њива света земља. На том месту које се налази у атару села Стоилово, Општина Малко Трново, далеке 1903. године је одржан конгрес уз учешће чланова Македонско-једренске револуционарне организације. На конгресу је донета одлука о устанку против Османлија који је избио 6. августа – на празник Преображења Господњег. Херојство његових вођа – Михаила Герџикова, капетана Стамата Икономова, Лазара Маџарова, Георгија Кондолова, као и јунаштво учесника устанка захвални мештани су опевали у песмама. За само неколико дана је сломљен отпор непријатеља, Странџа је ослобођена и проглашена је Странџанска република. Нажалост, устанак је био угушен у крви, али је упркос томе целој Европи показао да Бугари из Македоније и Једренске Тракије више не желе да живе под туђом владавином.

Своју искрену и дубоку захвалност мештани и потомци тих бораца исказују организовањем сабора у знак сећања на пале борце, који се традиционално одржава у августу месецу на Петровој њиви у Странџи где је подигнут споменик палим борцима, изграђена је црква Свете Петке са спомен-костурницом, а посетиоци могу да виде и музејску збирку коју чине предмети из периода ослободилачких борби Бугара из Тракије и Македоније. 19. августа 2017. године је на Петровој њиви свечано обележена 114. годишњица Преображенског устанка. Прослави је присуствовало на десетине хиљада људи, међу којима и председник земље Румен Радев под чијим се патронатом одржала ова прослава. У част овог значајног датума ове године је први пут организовано фолклорно такмичење „С песмама Манола Михајлова.“





Познати певач народних песама из Странџанског краја одрастао је уз песме у родном селу Граматиково. Љубав према странџанским песмама га никад није напустила и не само што их је изводио већ је почео да истражује локалну обредну и обичајну традицију. Плод његових истраживања је књига „Странџанска фолклорна песма.“ У тонској архиви Бугарског националног радија чува се преко 550 снимака Манола Михајлова који је једном приликом признао: Ја сам радио-извођач. Своју популарност дугујем искључиво песмама које је пуштао радио. А добар део тих песама посвећен је учесницима Илинданско-Преображенског устанка.

Отуда се родила идеја да се у програм сабора на Петровој њиви укључи и такмичење „С песмама Манола Михајлова.“ Главни организатор конкурса је млади странџански певач Костадин Михајлов. Ево шта је испричао о првом издању тог догађаја: Драго ми је да не само што смо се организовали него смо и успели да остваримо један сан – мислим на такмичење „С песмама Манола Михајлова.“ Најмлађа учесница нам је била шестогодишња Марија Панајотова из Бургаса, а најстарија је имала 78 година. Манола Михајлова сам увек замишљао како пева на Петровој њиви о Георгију Кондолову, Михаилу Герџикову, о читавој бесмртној чети. Манол Михајлов је за нас „четнички војвода“ који је отпевао многе песме о хајдуцима и комитама због чега смо мишљења да је више него логично да конкурс који смо организовали буде назван по његовом имену. Манолу Михајлову желимо пуно здравља, а ми ћемо овај конкурс настојати да претворимо у традицију.


Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: БТА и архива

Галерија

Више из ове категориjе

У Јамболу се наставља традиција фестивала маскенбала „Кукерландија“

Овогодишње, 25. по реду издање фестивала „Кукерландија“ првобитно је требало да траје четири дана – од 14. до 17. марта, али је због кончине Патријарха бугарског Неофита један део програма отказан, саопштила је Општина Јамбол. Данас ће више од 3.000..

објављено 17.3.24. 07.30

Конушенски народни оркестар Николе Илијева

Данас свој 80. рођендан слави један од најпознатијих кларинетиста у Бугарској – Никола Илијев. Рођен 7. марта 1944. године у асеновградском селу Конуш, он је одрастао у музичкој породици – његова мајка пева народне песме, а већина рођака свира на..

објављено 7.3.24. 10.48

Мартеница или родопска бајница – симбол наде у бољу будућност

Један од симбола Бугарске је мартеница за коју се верује да највљује пролеће и тера таму. Сваког првог марта, чак и када су далеко од отаџбине, Бугари својим рођацима и пријатељима дарују упредене беле и црвене нити, упућујући им жеље за здравље и..

објављено 1.3.24. 05.30