Можда је свако од нас на улицама, у метроу или неком кафићу видео људе који међу собом комуницирају знаковима пропраћеним мимиком и позицијом и покретима тела. Већина нас не разуме тај језик, а то спречава комуникацију међу људима. Ту прискаче у помоћ група младих људи – будућих програмера, који тренутно студирају на Математичком факултету Софијског универзитета „Св. Климент Охридски“. Они су створили уређај који глувим особама пружа могућност да комуницирају речима. Према Светској здравственој организацији, у свету живи око 360 милиона глувих и наглувих особа. Тим младих иноватора броји 8 људи који имају амбицију да свој производ продају на светском тржишту и да помогну милионима људи на целој планети.

У питању је уређај који преводи знаковни језик и претвара га у говор и обрнуто помоћу смартфона. Више о том изуму испричао нам је Олег Каменштик, студент Математичког факултета и руководилац пројекта:

„На овом пројекту радимо са мојим колегама последњих годину и по дана. Реч је о уређају који се ставља на длан. Он препознаје покрете и претвара их у акустични говор. Неколико екипа пре нас је покушало да реши тај проблем односно да омогући слободно комуницирање глувих и наглувих особа у нашем друштву са особама које имају нормалан слух, али им се није дало. Уређај који смо ми направили ће помоћи особама оштећеног слуха. Оне тешко налазе посао, тешко им је студирати итд. Ствари које ми радимо рутински, за њих су немогуће. Уређај, чији главни део подсећа на наруквицу, се причвршћује за длан. Приликом покрета руку он се повезује са смартфоном дотичне особе и знакови које она формира одређеним покретима претварају се у звук. Уређај је у стању и да звукове претвори у анимацију покрета. Разуме се, „превод“ неће бити одличан јер знаковни језик има посебну структуру, али ће комуникација ипак бити могућа. Глувим и наглувим особама ћемо омогућити да комуницирају са нашим светом, а ми ћемо моћи да разумемо шта оне говоре. Ти људи су попут нас, само их ми не чујемо, некако не примећујемо.“

Тренутно тим младих научника ради на смањењу величине уређаја у жељи да он буде што мање приметљив, удобан за употребу и да стаје у џеп. За сада они сами финансирају свој пројекат. Недавно су освојили друго место на традиционалном програмерском такмичењу „Хакатон“ и добили су новчану награду у износу од 5.000 лева. Улажу пуно напора за усавршавање свог производа јер верују да ће он бити од користи људима оштећеног слуха. Олег је за наш радио испричао о инспирацији:

„Питају нас често како је настала идеја. А ми одговарамо да у нашем случају није у питању нека романтична ствар… Једноставно, док смо једног дана седели у једном кафићу, нашу пажњу привукла је група људи који су међусобно комуницирали „на посебан начин“ – помоћу знакова. Сасвим логично ми ништа нисмо разумели. То је био повод да потражимо информације да ли можда постоји неки начин да их разумемо, рецимо, да ли постоји неки уређај који би нам у томе могао помоћи. Показало се да таквог уређаја на тржишту још нема и ето – одлучили смо да га направимо. Било је више идеја. Прво смо мислили да направимо рукавицу, али смо себи рекли да ипак то није добра идеја. Јер се ионако глуве и наглуве особе осећају другачијим, многе од њих се и стиде тога, а рукавица би свакако привлачила поглед због чега би се оне још нелагодније осећале. Онда смо решили да направимо мали уређај који би се причвршћивао за длан. Хтели бисмо да преко нашег пројекта скренемо пажњу друштва на овај велики проблем односно на проблем глувих и наглувих особа у комуницирању са чујућим особама.“

На путу остварења своје идеје млади програмери се суочавају са пуно проблема: „Један од главних проблема је претворити покрете руку и других делова тела, који формирају знакове, у математички модел. Идеја се на први поглед чини једноставном, али није тако. Мало је научних разрада у том правцу и ми смо многе ствари морали да сами истражимо. Постоји још један проблем, а то је сам знаковни језик. Он није универзалан – свака земља има свој знаковни језик. Постоје разлике у самим знаковима, у њиховом броју итд. Само у бугарском знаковном језику има око 7.600 знакова. Сада истражујемо који су алгоритми најефикаснији.“ – рекао је Олег Каменштик и себи и целом тиму младих програмера пожелео следеће:„Желим да производ стигне до заједнице глувих и да га они користе. То би била наша највећа награда и знаћемо да наше бесане ноћи нису биле узалудне.“