Градић Поморије који је песник Недјалко Јорданов опевао у песми „Породична успомена из Поморија“ удаљен је 20 километара од црноморског града Бургаса. Готово да нема човека који је био у том градићу, а није се вратио следећег лета. Поморије привлачи тиме што на том месту можете да нађете све – лепе кејове, простране плаже и многе историјске и културне знаменитости које ћете дуго носити у сећању.

Не можемо да групишемо знаменитости у Поморију по њиховој важности, нити можемо све набројати, али су једне од најупечатљивијих Музеј соли, Античка куполна гробница, Поморијско језеро и његови обитаваоци, манастир Светог Георгија познат по лековитој води и Јаворове стене које су надахнуле славног бугарског песника Пеја Јаворова по коме су касније назване. Сви ти објекти имају своју причу и заслужују посебну пажњу, а њихова тачка пресека је у Историјском музеју Поморија који је релативно млада, али зато веома активна и динамична у свом развоју установа.

Међу предметима изложеним у музеју налазе се кости и кљове мастодонта – великих животиња које су нестале с краја последњег Леденог доба. Други, такође изузетно стари предмети су камена сидра која су људи користили у бронзано доба. Риболов, поморство, вађење соли, виноградарство и винарство били су међу главним занатима којим су се бавили становници Анхијала, како су звали Поморије до почетка 20. столећа. Тим занатима је посвећен велики део музејске збирке. Највећи део предмета је набављен поклоном грађана општине. Ево шта је још о томе рекао директор Историјског музеја г. Антон Карабашев:

Све је почело прикупљањем података и предмета из најранијег периода града. Реч је о археолошким открићима – од праисторије до касног Средњег века, који су изложени у сали на првом спрату.

На полуспрату у музеју налази се изложба слика и мала стална поставка везана за риболов и поморство у водама града. У тој сали је приказана једна веома драгоцена поклон збирка коју чини 40 дрвених макета разних пловила. Макете је израдио Георги Рибов, наш суграђанин, рибар и ветеран Другог светског рата. Прве су настале још 30-их година минулог века.

На другом спрату музеја представљена је најновија историја и етнографија. Пре три године смо покренули кампању под насловом „Поклоните старе вредне предмете – сачувајте прошлост свог града.“

Тако смо прикупили преко 1.000 вредних докумената, црно-белих фотографија, археолошких и етнографских предмета.

Истраживањима, откупима или поклонима грађана су у музеј доспели многи археолошки примерци и открића са територије античког града Улпија Анхијало, како су га звали у римско доба. 2016. године су регистровани многи објекти, античке зграде, улице, кованице, архитектонски елементи, стубови, мозаици, као и део трасе бедема града.

У припрати цркве смо пронашли средњовековни саркофаг који су некада користили као породичну гробницу. Захваљујући интензивним истраживањима последњих година је музејска збирка попуњена ретким примерцима које посетиоци неће видети на другом месту.

Надежда Стојкова, археолог и кустос музеја, додаје да су најстарији предмети у музеју сидра која датирају из праисторије. Претпостављам да су потонула још пре Тројанског рата, рекла је она и додала:

Мислим да је град Анхијало утемељен 5-4. столећа пре наше ере. Највише предмета је из доба Римског царства. Пронађени су остаци стамбених објеката, грађевина које су по свему судећи биле продавнице вина пошто су у њима откривени делови амфора. Пронађене су кованице из свих делова света.

Занимљиво је поменути да су последњи византијски владари из династије Кантакузина имали резиденцију у Анхијалу. Када је 1453. године Мехмед II освојио Константинопољ сви византијски градови, укључујући и Анхијало, пали су под османску власт. Тако су последњи византијски цареви до своје смрти остали у Анхијалу. Данас су нам позната места на којима су биле њихове резиденције, али, нажалост, од њих није ништа остало. 

Друга занимљива мештанима и туристима чињеница је да се број становништва Поморија из године у годину повећава. Последњих година је порастао број нових становника са руског говорног подручја који купују некретнине и живе у Поморију. По речима локалног становништва, Руси се доста брзо интегришу и мењају изглед града.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова