Када дође јесен у китњастом селу Џуљуници као да се истура рог изобиља. Гране дрвећа у двориштима ломе се од тешких плодова, а на лејама зреју најукусније паприке и парадајз од којих се спрема фантастична салата. Жене у Џуљуници су веште кулинарке и кувају одлична јела којима могу да завиде чак и шефови угледних ресторана. Зато није ни случајно да је већ 9 година село домаћин кулинарске феште „Шарена трпеза“. Сваке године она привлачи све нове и нове учеснике који настоје да импресионирају дегустаторе најбољим рецептима старих мајстора. Фестивал је празник не само за Џуљуницу него и за оближњи град Љасковец, села Козаревец и Првомајци.

„Мештани су издашни и вредни људи, не чекају да им све падне с неба“ – каже Катја Москова, председница локалног читалишта „Пробуждане“ (у преводу: буђење). По њеним речима само у току једног фестивалског дана ове године је подељен огроман казан пилеће чорбе и скоро 300 кришки хлеба премазаних најукуснијим ајваром.

„Кулинарске традиције села су живе и преносе се с колена на колено, а млади их суревњиво чувају – наставља Катја Москова. – У овдашњим селима се негују стародавне бугарске традиције. Ту је жива варница поштовања фолклора и културе у њиховом исконском облику. Наше село чак је одликовано наградом „Чувар традиција“. Сваке године обезбеђујемо средства за нашу кулинарску фешту која презентира традиционалне локалне рецепте. А када је нас више и свако бар нечиме допринесе, онда се напори исплаћују. И ове године смо урадили све како би нам на трпези не фалило ништа. Фестивал „Шарена трапеза“ већ се претворио у визит карту Џуљунице и међу најзапаженијим је форумима у читавој регији.“

Ентузијазам Џуљунчана да спремају укусну храну према старинским рецептима и то производима из властите авлије инспирисао је и младу породицу Михни и Марину Михневих да представе јела која су заправо одушевила жири.

Михни Михнев је госте частио рибљом чорбом која се у његовој фамилији преноси мушком линијом.

„Мушкарци у принципу су бољи кувари, те смо због тога одлучили да представимо типично мушки рецепт. Зове се: „Чика Кољова чорба“ и рецепт је познат само нама. Спрема се од свеже рибе и зачина. Додаје се и ситно изрендани парадајз, шаргарепа, лук, кромпир. Циљ је добити кашасту текстуру како би се на тој позадини јасно уочавали парчета рибе. Рибља чорба овде се служи као традиционални мезетлук уз домаћу ракију. Комбинација је врсна. Увек чим имам прилику напуштам град и долазим у Џуљуницу. Ту се одлично одмарам. Чак ми и рад у дворишту носи задовољство, није ми тешко, већ ми помаже да се осећам боље. За мене сеоски рад је задовољство и својеврсна терапија која ме ослобађа стреса. Захвалан сам и организаторима свих фестивала попут „Шарене трапезе“. Они помажу да макар мали део младих људи остане у селима, те се и они који су их напустили чешће враћају у родни крај. На жалост, ни Џуљуницу није мимоишла тенденција осипања становништва која се данас стравично шири у Бугарској.“

Према Марини Михневој која је снајка у Џуљуници, у овом селу живе добри и задружни људи који увек радо помажу један другоме. А на кулинарском конкурсу она је представила тзв. „Мусаку на препородитељски начин“ која је традиционално јело у Свиштову, Северна Бугарска.

„Овај необични назив мусака је добила пошто су некада у Свиштову – који је и први ослобођени од Османлија бугарски град – управо тим традиционалним јелом дочекали Русе ослободиоце. Спрема се од парадајза, паприка, лука, патлиџана и млевеног меса и добија се једно шарено јело. А рецепт се више деценија чува у нашој фамилији – прича Марина Михнева. – Одржавање кулинарског фестивала обогаћује живот овог села и привлачи бројне госте којима се свиђа идилични одмор у аутентичном сеоском амбијенту.“

Превод: Александра Ливен

Фотографије: Гергана Манчева