Дан пошто је у Кавали министар саобраћаја Бугарске Ивајло Московски потписао са својим грчким колегом Христосом Спирцисом међувладин меморандум за проширивање пројекта о транспортном коридору између лука две земље, у лучком граду Александруполису министарка енергетике Теменушка Петкова је размотрила са својим колегама из Грчке Јоргосом Статакисом и Србије Александром Антићем, реализацију гасних пројеката у региону. Тема трилатералних разговора била је стварање т. зв. вертикалног гасног коридора између Румуније, Бугарске и Грчке, као и терминала за течни природни гас код Александруполиса као претпоставке реализације пројекта о изградњи гасног чворишта "Балкан" у близини бугарског лучког града Варне. Овај састанак је одржан у оквиру нафтно-гасног форума у организацији Америчко-грчке привредне коморе.
Случајно или не, само дан раније концепт пројекта о изградњи хаба "Балкан", који предвиђа да се преко њега испоручује гас који долази и из Турске, у Софији су Берату Албајраку, турском министру енергетике и природних ресурса, представили Теменушка Петрова и премијер Бојко Борисов. У оба формата – трилатералном уз учешће Бугарске, Србије и Грчке, и билатералном – уз учешће Бугарске и Турске основна пажња у разговорима је посвећена енергетској безбедности и диверзификацији добављача природног гаса. Турска не би имала ништа против да са своје територије испоручује гас планираном хабу у Бугарској. Министар Албајрак је истакао да је Анкара отворена за сваку врсту енергетске сарадње са Бугарском која би за последицу имала повећање безбедности испорука горива. Из истог разлога турска страна има интерес за евентуалну проширење електропреносне мреже из Бугарске у правцу Турске.
Разговори у Александруполису указују на напредак гасних пројеката у региону – они су претпоставка оцртавања нових инфраструктурних траса, а то ће омогућити конкретизацију идеја о финансирању. Премда су европска средства за изградњу гасне интерконекције између Бугарске и Грчке, која је већ у поодмаклој фази већ обезбеђена, постоји неопходност од гарантовања додатног финансијског ресурса. На почетку ове године Софија и Београд су се договорили да до маја 2019. г. започне и изградња гасног интерконектора и на српској територији, за који се предвиђа да уђе у експлоатацију 2020. г. У јуну, за време посете македонског премијера Зорана Заева Бугарској, Софија је предложила интерконекцију гасовода Бугарске и Македоније. Гасни оператери две земље воде разговоре о том питању од 2012. г., али сада се већ може очекивати израда студије изводљивости. Шансе за повезивање мрежа за пренос гаса Бугарске и Македоније су повољне, имајући у виду да је енергетика један од главних приоритета нове владе у Скопљу, а за гасификацију земље већ је гарантовано финансирање у износу 2 млрде евра.
Најновији ток догађаја, када су у питању регионални гасни пројекти, побуђује оптимизам, али и извесну забринутост због чињенице што већина њих и даље остаје у сфери добрих намера. Наде да идеје прерасту у реализацију у великој мери су повезане са напредовањем целокупног региона на путу европских интеграција.
Превод: Ана Андрејева
Албанија и Црна Гора направиле значајан напредак у евроинтеграцијама током 2024. године Лидери Европске уније састали су се 18. децембра са својим колегама из земаља Западног Балкана. Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен..
Лидер ГЕРБ-а, Бојко Борисов, изјавио је да његова странка неће подржати ниједан део предложеног буџета за 2025. годину. У изјави за новинаре у Парламенту, Борисов је нагласио да је неопходно укинути закон који обавезује Министарство финансија да..
Током преговора о формирању владе, црвена линија за странку „Настављамо промену“ (НП) биће фигура премијера. Ова странка наставља да инсистира на томе да премијер буде неутралан. Копредседник странке Кирил Петков је нагласио да НП пажљиво прати преговоре,..