У свету Бугарску често повезују са лепом природом, богатом историјом, гостопримством, лепим женама и снажним мушкарцима, али и не само са тим, наравно. Ево неколико ствари по којима је, очекивано или неочекивано, наша земља такође позната у свету.

Бугарска врећа  (Bulgarian bag)

Тражите идеални спортски уређај за вежбање свих мишићних група, али уз то да буде компактан и погодан како за мушкарце тако и за жене? Ако је тако, пробајте „бугарску врећу“! Овај добро познати у САД реквизит још увек није много популаран међу бугарским љубитељима фитнеса иако га је изумео Бугарин – бивши рвач грчко-римског стила Иван Иванов. Он је отишао у Америку где је радио као тренер. Године 2009. Америчка рвачка федерација га прогласила најбољим мушким тренером грчко-римског стила! Део тајне одличне припреме рвача које Иванов тренира је управо спортски уређај који је он изумео а чија тежина варира од 3 до 38 кг. Специфичан облик „вреће“ је настао по аналогији на јагње које су бугарски рвачи пребацивали преко леђа с ногама око врата за време националних такмичења у народном рвању. Уређај је постао светски хит, а на њему посебну пажњу привлаче ручке којих има неколико – за велики распон основних вежби и за вежбе јачања шака. На оригиналним производима налази се бугарска тробојка, као и натпис „Bulgarian bag“.

Бугарски чучањ (Bulgarian split squat)

То је наизглед једноставна, али и веома ефикасна вежба за обликовање мишића бутине и задњице, за постизање структуралног баланса између мишића доњих екстремитета, као и за јачање коленог зглоба. Изводи се задњим стопалом подигнутим на платформу. За додатно оптерећење користе се тегови. Према фитнес манијацима, ова вежба је прво стекла популарност у САД, а затим и у другим земљама света захваљујући бугарском тренеру дизања тегова Ангелу Спасову.

Бугарска паприка

Некада је Бугарска извозила огромне количине пољопривредних производа у бивши Совјетски савез. Бугарско порекло тих производа представљало је гаранцију доброг укуса. Из оних времена код Руса је за слатку паприку остао назив „пе́рец болга́рский“ (бугарска паприка) иако ту паприку у Бугарској нико не зове тако. 

Бугарка

У руским  часописима посвећеним грађевинарству често има и чланака који саветују „како да за себе изаберемо Бугарку“, јер, како пишу аутори „по спољашњем изгледу оне личе једна на другу“. Молим вас, само тренутак! Рано је за коментаре! У ствари, у разговорном језику Бугарком Руси називају угаону брусилицу. А тај назив за дотични алат поново нас враћа у доба социјализма. У ствари, прве угаоне брусилице у Совјетски савез су увезене из Бугарске. Производила их је фабрика „Спарки Елтос“ у граду Ловечу.

Бугарска ружа

Називају је „краљицом цвећа“. Она је фини симбол Бугарске у свету. Од латица мирисне бугарске руже производи се чувено ружино уље, које у својим производима као важан састојак користе произвођачи најпознатијих у свету марки парфема. Ружина водица која се добија дестилацијом руже одлично је средство за чишћење коже, а поседује и умирујуће и антисептично својство. Од латица руже баке у бугарским селима праве укусно слатко које побољшава перисталтику црева. Латински назив за бугарску ружу је Rosa Damascenа, који пак подсећа да је ово цвеће пре више векова на наше тле стигло са Блиског истока. Код нас оно одлично успева. Део Бугарске између Средње горе и Старе планине познат је као Долина ружа.  Бугарска је број 1 међу произвођачима висококвалитетног ружиног уља чија цена износи 5-6 хиљада евра по килограму.

Lactobacillus Bulgaricus

Године 1905. бугарски лекар Стамен Григоров је описао кисели млечни микроорганизам који провоцира ферментацију млека. Новооткривеној бактерији дао је име Lactobacillus Bulgaricus. Касније је руски научник Иља Мечников дошао до закључка да захваљујући тој бактерији бугарско кисело млеко смањује утицај штетних микроорганизама и његова редовна употреба успорава старење људског организма. Данас милиони људи у свету са великим задовољством једу кисело млеко које садржи Lactobacillus Bulgaricus.

Превод: Албена Џерманова