Влчо Иванов је певач који дотиче срца слушалаца својим баршунастим гласом као да користи филигранску технику у извлачењу звука. Било му је тек 15 година када је почео да пева по саборима. Отада је освојио и признање публике. Његови поштоваоци и колеге називају га „златним гласом“, „живом легендом тракијске песме“.
Ове године Николај Чапански – издавач и водитељ фолклорних емисија Радио Пловдива, прикупио је у књизи успомене о животу и стваралаштву Влча Иванова, мишљења колега и поштовалаца о његовом доприносу традиционалној бугарској музици. Објављен је и део омиљених песама извођача, нотираних, како би се тиме помогло младим талентима Тракије.
„Поводом 70. рођендана и 50 година уметничке каријере тракијског певача Влча Иванова издали смо у књижици-песмарици најлепше његове песме – каже Николај Чапански. – Желели смо да његово стваралаштво не остане помало заборављено у динамичној свакодневици. Тежећи модерном звуку и осавремењивању традиционалне музике, постоји опасност да испустимо из вида неке непролазне вредности створене у току више година. Влча сам први пут срео пре 20 година у мојим емисијама посвећеним народној музици. Неколико пута сам гостовао његовој кући. За припрему песмарице он ми је помогао тако што ми је дао пуно свесака, аудио-касета, новина са чланцима о њему и његовом стваралаштву. Када је у родном селу певача сниман филм о њему, видео сам како су га свечано дочекали песмама и погачама. Влчо Иванов нема музичко образовање, али су његове песме толико лепе да их млади радо певају. Мислим да је то можда највредније у његовом стваралачком животу.“
Превод: Ана Андрејева
Осећај унутрашње угоде и топлине – то је оно што ће обузти све оне који посете Регионални етнографски музеј у Пловдиву како би разгледали изложене предмете од вуне . Изложба „Бугарски филц – порука из антике“ представља древни занат, за..
Подунавски град Тутракан окупља произвођаче кајсије из региона на традиционалном празнику „Тутракан – престоница кајсије“. Познаваоци овог укусног воћа у недељу ће се окупити 20. годину заредом. Како традиција налаже, биће представљене..
Према документима из османског доба, у близини данашњег села Биво љ ане у општини Момчилград, живело је више од 500 дервиша који су се школовали у текији Елмал баба. Овај верски центар у прошлости је важио за највећи дервишки центар у овом делу..
Сваки од њих уноси топлину и изазива емоцију, јер је ручно рађен, јединствен је и непоновљив. А његови сребрнасти одсјаји нас враћају у детињство, када су..