Растојање од 1.600 километара и 17 година проведених у иностранству нису удаљили сликарку Петју Петрову од њених бугарских корена. Сваком годином њена љубав према свему што је бугарско постаје све јача. За Петју важи правило да што више обилази свет то је више привлаче непролазне вредности нашег народа.

Петја је завршила сликарство на Универзитету у Великом Трнову пре скоро 20 година. Припада „генерацији транзиције“ која је најболније доживела распад јавног поретка старог режима и његову замену материјалним вредностима које не доносе перспективу младим људима у Бугарској. Иако у Немачкој има удобан живот и људи су према њој љубазни, она се тамо увек осећа странцем и пати од носталгије за домовином.„Човек најснажније жели оно што је већ изгубио“ – овим речима Петја Петрова објашњава своју снажну љубав према домовини.

„Док сам се спремала за одлазак у Немачку све сам мислила како обавезно морам да са собом понесем нешто истински бугарско. Када је моја бака почела да стари, својим синовима је разним поводима поклањала ствари из своје девојачке спреме које је током година сачувала. Међу тим стварима нашла сам прегачу и чврсто сам одлучила да ћу управо њу понети са собом. Желела сам да ми бугарске боје увек буду пред очима. Често узимам ту прегачу, држим је у рукама,… милујем и срећна сам. Она ме подсећа на моју баку и на лепо детињство које сам провела код ње у селу. За Бугарску је веома карактеристична и светлост – јарка сунчева светлост коју до сада у Немачкој нигде нисам видела. Зато увек када сликам, пред очима ми је светлост Бугарске која ми пуно значи.

Покушавам да је дочарам и у својим сликама. Желим да свака моја слика сија „на бугарски начин“. Променила сам и свој стил рада. Десило се то пре неколико година када сам схватила да сам ја на првом месту Бугарка и то мора доћи до изражаја у мојим сликама. Имам све више слика, а у граду у којем живим тешко је наћи оно право тржиште. Када моји пријатељи, претежно странци, гледају моје слике спонтано показују интересовање за бугарске традиције и културу. Ја им са задовољством причам о нашој земљи. Увек нађем време да онима који се занимају, испричам о Бугарској, о бугарским вредностима, традицијама, баштини. Ако тако поступа сваки Бугарин у иностранству, живот ће му бити осмишљен.“.

„Додир са страном културом чини нас толерантнијим према културама других народа“ – каже Петја Петрова. На бази стеченог искуства у иностранству она закључује да је битно очувати свој национални идентитет, али и бити толерантан према туђем. Волела бих да Бугари постану отворенији према странцима и свету, да сачувају свој национални понос, али и да показују већу толеранцију према различитим културама. Вођена овом својом жељом сликарка се придружила иницијативи Бугара који живе у Западној Европи и који сваке године организују велико бугарско коло на тргу у Бриселу. „Све је почело пре неколико година на аматерској основи. Коло организујемо на првом месту због самих себе – да би нам душа била мирна – казва Петја. Већ неколико година она ради на  логоу састанка Бугара у главном граду Белгије. Сада је он готов и може се видети на специјалној застави која путује заједно са клубом у различите европске главне градове.

„Радосна сам када се неко похвали да је то амблем бугарског кола, људи га познају и он их уједињује. Када су ми рекли да су копију тог логоа видели на јеловнику једног ресторана у Бугарској, схватила сам то као комплимент. Увек када видим да се негде игра коло ја се ухватим у њега. Нема везе да ли је поводом неког празника у Бугарској или у Бриселу. Код мене је емоција игре веома снажна, она ме одмах освоји, али најснажнија је та емоција на бугарском тлу. Приметила сам да су људи који се у Бриселу хватају у наше коло, другачији од осталих – фини, интелигентни – људи које не занима толико материјална колико духовна страна живота. Више пута сам имала прилику да упознам неке од њих и зато слободно могу рећи да су они посебна категорија Бугара у иностранству. У коло се хватају и многи странци. Сваки странац у бугарском колу признање је раду организатора ове родољубиве иницијативе у самом срцу Европе.“.