Вест коју су објавили македонски медији да Нацртом закона о заштити мањина у Албанији, који је припремила влада, Тирана признаје постојање македонске, грчке, влашке, црногорске, српске, босанске и египатске мањине али не и бугарске, изазвала је снажне реакције Бугарске. Посланик у Европском парламенту из владајуће партије ГЕРБ Андреј Ковачев је изјавио да је албанском парламенту поднет Нацрт закона који, међутим, није изгласан и зато је вест да бугарска мањина није званично призната лажна и има за циљ изазивање напетости по том питању. Према Ковачеву, део македонске академске заједнице не жели признавање бугарске мањине на територији Албаније јер је то у супротности са њеном тезом да на македонској територији Бугара никад није било. Бивши амбасадор Софије у Тирани Боби Бобев се укључио у полемику подсећајући да је у прошлости једина активна политичка тема о којој је бугарска држава дискутовала са Албанијом била управо тема статуса бугарске мањине тамо, али је тада Југославија на све могуће начине покушавала да спречи процес. Истог дана одржан је телефонски разговор између премијера Бугарске и Албаније – Бојка Борисова и Едија Раме, у којем је Борисов инсистирао на гарантовању права бугарске мањине у Албанији сагласно међународном праву, а Рама је уверио, да је Нацрт закона још у фази припреме и Албанија неће повредити интересе бугарске мањине. Група посланика у Европском парламенту и политичке фракције су најавиле да ће поново покренути ово питање пред властима у Тирани и то у писаној форми, сагласно Резолуцији Европског парламента од фебруара ове године. Вреди истаћи да је у вези са предметном Резолуцијом ове године у јулу месецу албански председник Илир Мета уверио бугарског министра иностраних послова Екатерину Захаријеву да "у Албанији нико неће бити дискредитован и спречаван да се изјасни као Бугарин".

Уколико противно уверењима Нацрт закон буде усвојен без помињања бугарске мањине у њему, то би било не само непријатељски гест према Бугарској него и чин дискриминације према етничкој мањини која је историјски доказана и која упркос томе већ деценијама чека да буде призната. Према незваничним подацима у Албанији живи око 100.000 Бугара. Године 1932. на Другој балканској конференцији у Истанбулу две земље потписују протокол којим албанска делегација признаје постојање бугарске мањине у Албанији. Међутим, због смене влада и надолазећег светског рата резолуција није ратификована и од тада до данас питање остаје отворено. Отворено је оно и сада, у тренутку када је Европски парламент позвао Албанију да призна бугарску мањину, а њени најодговорнији политички фактори уверавају да ће права те мањине бити гарантована.

Последње реакције Софије по том питању су биле сасвим категоричне и јасне, а таква су и уверења која пружа Тирана. У разговору између премијера Борисова и Раме је договорено да се комуникација између Софије и Тиране поводом проблематичног Нацрта закона настави тако да интереси Бугара у Албанији буду заштићени. Расплет ће се сазнати највероватније у догледној, а не далекој будућности.

Превод: Албена Џерманова