Путујући по нашој земљи можете да видите и посетите разноразна места. Једно од њих је и Античка куполна гробница код Поморија. Споменик несвакидашњег архитектонског облика смештен је међу лепо уређеним виноградима и воћњацима, удаљен 300 метара од пута за Поморије. Још на самом улазу у гробницу посетилац схвата да је то храм у којем се осећа дух прошлости.

Ходник дуг 22 метра води у кружну просторију пречника 11,60 метара која одушевљава својом архитектуром. Зидови просторије су налик полуцилиндричном луку. У средишњем делу просторије налази се шупљи стуб који се у горњем делу проширује и спаја се са спољним зидом.

Архитекти из свих делова света и дан данас истражују ту гробницу како би одгонетнули тајну куполе која је на врло прецизан начин изграђена у периоду 2-4. века после Христа. У изградњи објекта су углавном коришћени кречњак и опеке спојене малтером. У унутрашњости стуба је било камено степениште које је водило до горњег дела гробнице. У спољном зиду гробнице налази се пет ниша у које су стављале урне или статуе покојника. Нажалост, ништа од декорације и садржаја гробнице није сачувано.

Научници још увек нису нашли тачан назив за ту античку грађевину. Међу мештанима је позната као „шупља хумка“ пошто је гробница брижљиво прекривена земљом, нешто што је карактеристично за гробне хумке из доба Трачана. Ово откриће је добра илустрација споја римске архитектуре и трачких традиција. За сада нема аналога на територији некадашњег Римског царства, каже водич Александар Стоев:

1958/59. почели су радови на реконструкцији објекта који су пропраћени делимичним археолошким ископавањима, али нису пронађени трагови погребних активности и остаци саркофага. Маузолеј је изграђен у римском стилу. Чак и цигле које су коришћене у изградњи гробнице биле су типичне за римске грађевине. Архитектура јој подсећа на римске маузолеје. Такви су, рецимо, били царски маузолеји, с тим што су они били већи и на више спратова. У њима је такође била кружна дворана са стубом у средини, у зидовима су биле нише у које су стављале урне са пепелом покојника. Једино заједничко између трачке гробнице и ове грађевине јесте да након што је била саграђена она је затрпана земљом и обликована као хумка – нешто што се може видети једино код Трачана. Стуб у средини је висок 8,80 метара, а није искључено да је био и преко 10 метара, али ми то не можемо да знамо поуздано пошто је хумка временом ерозирала. Занимљиво је поменути да су у унутрашњости стуба пронађени остаци спиралног степеништа које се срушило, делом због порозаности камена.

У читавом Римском царству је било 16 зграда у којима су изграђена слична степеништа. Грађевина је била богата, али су је трагачи за закопаним благом опљачкали и уништили још у древности. Анхијало, као што се некад звало Поморије, било је развијено и просперитетно место. Одавде је пролазио велики део трговине Константинопоља. Путовање морем од Константинопоља до Анхијала трајало је само један дан. Анхијало је било са стратешким положајем од изузетног значаја пошто је кроз њега пролазио пут ка областима Мизија и Тракија.

Гробница је мештанима позната још у годинама пре Ослобођења Бугарске од Османлија. Према предању, на том месту је био читлук, а двојица овчара су ископали рупу кроз коју су ушли у хумку. Отада је ово место познато као „шупља хумка.“ Истраживања су почела крајем 19. века, каже Антон Карабашев, директор Историјског музеја у Поморију и додаје:

Чешки археолози браћа Карел и Херман Шкорпил су посетили Анхијало како би описали археолошка открића на том месту – многе споменике, мермерне стубове, натписе на старогрчком и латинском језику. Они су израдили прве скице, цртеже и својим радовима су упознали читаву светску јавност са овим занимљивим спомеником. Дакле, није случајно што су браћу Шкорпил назвали пионирима бугарске археологије.

Након Ослобођења у Бугарској није било таквих стручњака. Влада је била приморана да позове стране научнике, посебно из Чешке. Савремени историчари су проверили све што су они документовали о гробници. Испоставило се да је све описано до најмањег детаља, без икаквих разилажења. Још тада су браћа Шкорпил допустили могућност да је у питању гробница. Али су последњих година истраживачи римске културе на нашем простору мишљења да ово није гробница. Они претпостављају да је реч о маузолеју, тзв. хероону – храму подигнутом у славу неког хероја. У прошлости су људи редовно посећивали ово место где су изводили разне верске ритуале. Овај споменик је једини те врсте у Бугарској.