Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Музеј плиоцена у Доркову – једини на Балкану

БНР Новини

Дорково је мало село ушушкано у прелепом амбијенту планине Родопи. Налази се у Чепинској котлини, с обе стране реке Матница, удаљено око 15 км од одмаралишног комплекса „Цигов Чарк“ и око 20 км од туристичке целине „Св. Константин и Јелена“, који пак су смештени на обали акумулације Батак. У раним јутарњим сатима сеоски трг врви од људи који чекају да се укрцају на аутобус за оближњи Велинград, познат као спа метропола Бугарске. У центру села се уздиже црква Светог пророка Илије чији је звоник импресиван својом величином, а мештани кажу да овај храм умногоме личи на катедралну цркву Светог Александра Невског у Софији.

Снимка
Дорково се помиње у изворима још у средњем веку, а први писани документ о њему је из 1515. г. На основу тог документа је видно да име насељеног места отада до данас није мењано. Дорково је познато и по томе што негује и чува народно стваралаштво. Готово 20 година овде се одржава Међународни фестивал изворног фолклора под патронатом Министарства културе. Задњих година у селу се развија алтернативни туризам и нарочито после 2013. г. када је овде отворио врата Природњачки музеј „Диорама Плиоценски парк“, захваљујући ископинама из палеонтолошког налазишта. Тамо је пронађено више од 600 костију око 30 врста животиња које су живеле у доњем плиоцену, периоду из ког нису нађена друга таква налазишта. Иако су мештани још у 30. годинама XX века скренули пажњу надлежним органима што у подручју села наилазе на кости непознатог порекла, тек у 80. годинама геолози Софијског универзитета су раскопали налазиште фосила. На иницијативу проф. Николаја Спасова Национални Природњачки музеј код Бугарске академије наука (БАН) у сарадњи са Националним музејем природне историје у Паризу организују истраживање на том простору. Након трогодишњег рада бугарско-француска експедиција објављује закључак да је у питању највеће палеонтолошко налазиште на Балкану и друго такво по значају у Европи. 1990. г. налазиште је проглашено природном знаменитошћу. На идеју вође експедиције проф. Ербера Томе са Колеж де Франса, уз активно учешће научника из Националног Природњачког музеја код БАН и средствима из Оперативног програма „Регионални развој“ изграђен је садашњи музеј.

Снимка
Зграда у облику цилиндра издалека привлачи пажњу. Направљена је од металних конструкција, обложених дрветом, а има и куполу од стакла. Њени градитељи су хтели да личи на тип кошнице познат као вршкара. Проглашена је Зградом 2013. у Бугарској. У центру унутрашњег простора, на површини од око 300 кв.м, приказана је атрактивна макета мастодонта у реалним димензијама! Висина претка данашњег слона је 3,90 м, кљове су му дуге 3,5 м. То је најатрактивнији представник плиоцена – терцијарни сурлаш Anancus arvernensis. Био је биљојед тежак око 10 тона. Мастодонт је направљен од пластике, гипса и стиропора. Да би му изглед био ближе реалности, за приказивање длакавости на глави, репу и за трепавице коришћене су коњске длаке.

Мастодонт ананкус (Anancus arvernensis)
У близини је изложена дивовска кљова борсонског мамута.

Кљова борсонског мамута (Mammut borsoni)
Постоји и макета  мајмуна врсте Dolichopitecus ruscinensis.

Мајмун долихопитек (Dolichopitecus ruscinensis)
У витринама музеја могу се видети различити фосили – зуби и кости праисторијских бића.

Снимка
Импресивна по величини диорама, уз звук и слику презентира флору и фауну на подручју Доркова пре око 5 млн година, када је клима била топлија и влажнија.

Снимка
На њој, поред типичног тадашњег растиња и посебно цвећа – магнолије, рододендрона – могу се видети не само мастодонти, него и различити представници те далеке епохе какви су хипариони (древни тропрсти коњи), тапири (Tapirus arvernensis), двороги носорози који припадају врсти Stepharnochinus megarhinus), примитивни медведи, јелени и други преци данашњих животињских врста. Приказани су такође родопски тетребови (Tetrao rhodopensis), сматрани најдревнијим припадницима те врсте као и плиоценска балканска патка (Balcanas pliocaenica). Кости обедве врсте које су научници сасвим недавно имали прилике да први пут виде и истражују, откривене су у налазишту у Доркову.

Снимка
Богати фотографски материјал и експонати, изложени у витринама, пропраћени подробним објашњењима, употпуњују знање посетилаца о биолошкој еволуцији врста.

Превод: Ана Андрејева

Фотографије: Светлана Димитрова и bg.wikipedia.org


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

WWF скреће пажњу на заштиту медведа у Бугарској

У недељи током које се обележава Мечкиндан, Светски фонд за заштиту природе (WWF) Бугарска усмерио је пажњу јавности на шест младунчади медведа сирочади, који су добили другу шансу за живот. Ова акција део је кампање „Претплати се на природу“ и..

објављено 27.11.24. 11.10
Израелски хеликоптер испаљује пројектил у правцу Либана, 13. октобар 2024.

Да ли ће одлука САД да дозволе Украјини да оружјем које су јој испоручиле нападне циљеве у дубини руске територије довести до нуклеарног удара?

Одлука председника САД Џоа Бајдена да Украјини дозволи коришћење америчког оружја за нападе дубоко унутар руске територије изазвала је бурне реакције широм Европске уније. Док већина европских званичника подржава овај потез, други упозоравају на..

објављено 26.11.24. 12.30
Гласање у Великој Британији

Стварање изборне јединице за иностранство ће спречити могуће манипулације гласовима наших сународника у иностранству

Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни посланици не могу да изаберу председника Собрања. Актуелно питање поштености и транспарентности избора..

објављено 22.11.24. 12.05