Након пет месеци археолошких раскопавања, истраживачи из тима проф. Васила Николова су убеђени да откривају остатке не само првог разрађеног лежишта соли у Европи, него и најранијег праисторијског градског центра, одакле вуче корен данашња цивилизација.  Праисторијска целина Провадија - Лежиште соли налази се у близини савременог града Провадије. Остаци су датирани на 5500 – 4250 г. пре Христа.

Састоји се од  центра за добијање соли са светилиштем и насеобом, ограђеном око 4700 г. пре Христа дебелим каменим зидовима и још увек неистражене радионице за производњу предмета од керамике. Настајање и развој ове целине директно су везани за експлоатацију највећег и јединог лежишта камене соли на источном Балкану. Научници сврставају ову насеобу и налазиште соли код Провадије међу најзначајније праисторијске објекте на југоистоку Европе. На површини од 30 хектара археолози су откопали више тона одломака керамичких судова, у којима је испаравана слана вода из овдашњих извора. За сада остаје непозната локација велике радионице  производа од иловаче. Тим пре што у оним временима људи нису још били изумели грнчарски точак, а у јамама су откривени црепићи посуђа пречника и висине око 70 см.

„То сведочи о разноврсној производњи у оквиру те градске целине и даје нам разлога да мислимо како смо пронашли место где је настала прва специјализована производња у оквиру ратарско-сточарске привреде у петом миленијуму пре Христа“ – каже проф. Васил Николов и наставља:

„Центар за добијање соли код Провадије је најстарији у Европи. Датиран је на око 5500 година пре Христа. Постојао је до око 4250. г. пре Христа. Један од узрока настанка европске цивилизације на овим просторима су извори слане воде. Нашим савременицима то скоро ништа не значи, они купују кухињску со у продавници, па чак зазиру од употребе соли, јер им се често каже како је она штетна по здравље, иако без соли живот ниједног живог бића није могућ. За наше претке добијање соли је било тежак задатак. Средином VI миленијума становништво Европе је порасло и набавка соли је била отежана. Група људи из данашње јужне Бугарске доселили су се преко Старе планине у подручје данашње Провадије управо због лежишта соли.

Друго такво налазиште не постоји на огромној територији – од Карпата до Егејског мора. На почетку су испаравали воду из сланих извора. Технологија је прва те врсте у Европи, овде су је изумели ти први досељеници. Користили су глинено посуђе, које су стављали у пећи. Проучили смо такав објекат грађен 5500 г.пре Христа. Једним пуњењем такве пећи добијало се највише 25 кг суве соли. Око 300 година касније, када је потреба за сољу нарасла, људи су направили нову врсту постројења и производњу соли преместили код извора слане воде. То су укопана у земљу овална постројења, налик на уске коридоре. Тамо су качили керамичко посуђе пуно воденог раствора соли. Испод њих су ложили ватру. И тако, зависно од величине овог постројења, они су једним пуњењем добијали око 200 кг соли. Технологија је стално усавршавана – готова со је стављана у пећ и тамо остајала све док се не добије слано чврсто тело.У ствари те полуге соли су били први новац који је размењиван за робу и услуге у Европи.Можемо рећи да је центар за добијање соли у данашњој Провадији прва ковница новца на нашем континенту.“

Богатство предузимљивих људи у праисторијска времена није остало непримећено, па се њихово насеље нашло на мети непријатеља, што је наметнуло потребу за подизањем јаког зида од камена. Тако је Провадија постала прво насељено место у Европи у коме је изграђено одбрамбено утврђење:

„Прва утврда од камена изграђена је овде око 4700 година пре Христа Представља камени зид ширине око 1,20 м, али су га два узастопна земљотреса порушила. На истом месту је подигнут масивна зидина, широка 6 метара. Задивљује технологија која показује примену принципа изградње таквих утврђења, познатих из каснијих времена. То нас наводи на закључак да су овде осмишљени принципи грађења тврђава. Висина зида која је била око 5 – 6 метара сведочи о богатству локалног становништва које је имало шта бранити том утврдом. А још су имали и чиме платити да би таква утврда била направљена.

Насеоба је имала око 500 становника који су живели у двоспратним кућама. Бавили су се искључиво мукотрпним пословима на добијању соли и трговином овом скупоценом у оној епохи робом. Захваљујући приходима од продаје соли они су могли приуштити да ангажују грађевинце из другог места“.

Превод: Ана Андрејева

Фотографије: лична архива