Пре неколико дана аустријски конзорцијум Капш Трафик Солушенс добио је посао јавне набавке за изградњу система за наплату путарине у Бугарској на основу пређених километара – за возила изнад 3,5 тона, и на основу времена употребе јавног пута – за путничка возила. Рок за извођење радова је 19 месеци, а после увођења новог система коришћење вињета ће бити обустављено. Недавно је министар саобраћаја Ивајло Московски изјавио да је успостављање система за наплату путарине према пређеном километру и времену проласка кроз наплатне станице важно, зато што је део плана о стабилизацији транспортног сектора, а очекивани приходи од тога су изнад пола милијарде евра што ће допринети бољем одржавању путева. Превозници се међутим боје да ће их нови систем скупо коштати, па није искључено да доведе до банкротства неких мањих компанија.
„Ми нисмо против система наплате путарине по километру, али се он мора мудро имплементирати, онако како је то урађено у осталим европским државама”, изјавио је председник Националне коморе превозника Којчо Русев. По његовим речима на около 15% путева у Европи примењује се такав систем наплате путарине. То су махом аутопутеви, главни и прелазни путеви класе А. „Код нас је најпре речено да ће се овај систем применити за 50% путева, а пре који дан је постало јасно да ће систем обухватити око 80% друмске мреже, што је неправедно”, казао је Којчо Русев и додао:
„Аргумент да ћемо на тај начин приморати транзитна возила да плаћају праведну накнаду за употребу јавних путева у Бугарскоју износу између 70 и 100 евра није ваљан, јер неће решити проблем. Свакодневно кроз Бугарску пролази транзит 800-1000 теретних аутомобила, што на годишњој бази чини 300.000. Ако претпоставимо да ће се свакоме од њих наплатити путарина по 100 евра, годишњи приход ће бити око 30 милиона евра. Заговорници система за наплату путарине на основу пређених километара тврде да ће она обезбедити приходе од пола милијарде евра годишње. Ако из тих пола милијарде евра изузмемо 100 милиона прихода од вињета и 30 милиона од транзитних возила, преостаће око 350 милиона евра које ће морати да плате теретни аутомобили који превозе робу унутар земље”.
Русев сматра да ће то погодити све домаће превознике, али понајвише мале компаније у бранши:
"Министар саобраћаја каже да ће нови систем наплате путарине довести до праведнијег баланса између воденог, ваздушног, железничког и аутомобилског саобраћаја. Шта он тиме сугерише – наиме, када повећамо накнаде за употребу јавних путева, примораћемо превознике да се определе за саобраћај који није аутомобилски. Је ли праведно финансијски оптерећивати само једну врсту превозника? Наручилаца превоза ће због тога бити све мање, а њих ионако није много, па онда ће логично уследити стечаји превозника."
„Има разних других начина да транзитним возачима наплатимо накнаде за употребу јавних путева. Мислим да би било праведније наћи решење у оквиру Закона о акцизама, јер гориво даје најтачнију информацију о томе како се користи друмска мрежа. Аутомобили велике носивости троше највише горива, а путнички аутомобили – најмање. Акцизом се може наплатити још једна накнада, премда и сада око 30 евроценти по литру иде у акцизу, дакле у државну касу. “
Према речима Русева ако се наплаћује путарина од 100 евра за пређених 350-400 километара, аутомобили велике носивости ће морати да плаћају додатних 25 евроценти по километру.
„Друкчије речено за сваки превоз од Софије до Црног мора и натраг плаћа ће се још 200 евра, што је неподношљив трошак за сваког превозника. Зато о тој теми треба одржати озбиљан разговор, а на основу детаљне анализе могуће је сложити се око разумљиве цене“, закључује Којчо Русев.
Превод: Ана АндрејеваУкупни индекс пословне климе у октобру опао је за 5,6 поена у односу на септембар, са 22,5% на 16,9%, саопштио је Национални завод за статистику. Пад овог показатеља забележен је у свим посматраним секторима. У индустрији је забележен пад од 5..
Петар Ганев, виши економиста са Института за тржишну економију, најавио је за БНР представљање њиховог издања о бугарској економији под називом Бела књига „Откључавање раста: пут напред после избора“. „Треба да стремимо ка договору и усвајању буџета, а..
Током првих девет месеци 2024. године, Бугарска народна банка ставила је у промет додатних 11 милиона новчаница од 100 лева. Док је на почетку године у оптицају било преко 131 милион новчаница у апоену од 100 лева, крајем септембра тај број порастао је..
Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева (12.519 евра), што представља раст од 15,3% у односу на 2022. годину. Ово..