Сваки човек има неку омиљену уметност која му доноси пријатне емоције и која га инспирише. То може бити ликовна уметност, грнчарство, музика, филмска уметност. Радозналост нас може навести на размишљање и онда можемо себи поставити бар пар питања: шта то има у малим прашњавим собицама за пројекцију филмова или у скривеним подземним складиштима музеја… Данас вас водимо на једно такво место – у лабораторију Националне галерије у Софији. Срешћемо вас са главним рестауратором Полином Тројановом. Она ће нам испричати о магији рестаурације и о свом раду.

„Наш рад на првом месту захтева пуно стрпљења и времена. Најважније је да човек осећа љубав и поштовање према делима уметности. Рестауратор мора да воли уметност, да осећа неку унутрашњу жељу да је очува. Он мора и да мисли на будућност. Радимо с прошлошћу за будућност.“

Полина прича о свом раду са ентузијазмом и веома мирно, а то, по нама, доказује да она истински воли уметност. Како је почео њен пут рестауратора?

„Мој пут је био дуг. На гимназији сам стекла уметничко образовање, дипломирала сам на Националној академији ликовних уметности, а после тога сам наставила своје школовање у области рестаурације. Све је некако ишло природним путем. Овај посао одлично паше мом карактеру. Увек сам имала жељу да пред мојим очима буде нешто што је веће од мене, нешто што је важније од мене, а ништа није веће и важније од уметности.  Она у себи носи културу… све. И ако она опстане, ако и наредне генерације имају прилику да јој се радују и уживају у њој – биће заиста предивно.“

Најбоље је када нам је професија и страст. Полина каже да јој током радног дана највише прија када заборави на време и сва се препусти рестаурацији неког дела. Ово осећање она упоређује са медитацијом. Питали смо је како је увек сигурна да је на правом путу и да ли можда има оних тренутака када се колеба.

„Има таквих тренутака, али једни другима помажемо. Рестаурација је да тако кажем  „групни спорт“ – не можеш сам. Обавезно требају најмање 4 руке и 4 ока. Свако дело треба погледати бар из два различита угла  – треба да га виде „искусније очи“ или пак „млађе очи“ јер свест младих људи није оптерећена.“

Од чега зависи колико ће времена трајати рестаурација неког уметничког дела?

„Тренутно радимо на једној изложби која приказује старине. Она нам је до сада одузела пола године рада – укључује 160 дела. Свако од њих тражи различит однос. На некима радимо неколико месеци, а на другима само неколико дана. Све зависи претежно од стања дела.“

Ове јесени рестаураторски атељеи Националне галерије отварају врата за публику. Иницијатива припада Одељењу за образовне програме и пројекте, а има за циљ да са магијом рестаурације упозна како најмлађе љубитеље уметности, тако и већ одрасле, који долазе у галерију. Учесници ће имати прилику да посете лабораторије за конзервацију и рестаурацију које до сада некако увек остају невидљиве и непознате публици. Пројекат укључује шетњу у пратњи рестауратора који ће госте упознати са танчинама и тајнама рестаурације, као и са различитим материјалима који се користе у раду рестауратора. Посетиоци ће присуствовати мноштву демонстрација на лицу места – у лабораторијама, а такође имаће могућност да се упознају и можда осете магију рада у музеју.

Превод: Албена Џерманова