Софија је била домаћин Међународног форума посвећеног проблему који у свету поприма све веће размере – трговини људима, као и могућностима за његово сузбијање. Догађај су организовале Национална комисија за борбу против трговине људима и фондација „Ханс Зајдел“, у сарадњи са амбасадом Велике Британије код нас.

Борба против кривичног дела трговине људима је међу приоритетима бугарског председавања ЕУ. У том аспекту наша земља ће сарађивати са својим суседима из Западног Балкана, казао је бугарски заменик министра иностраних послова Юриј Штерк и додао:

„Трговина људима је једно од најтежих кривичних дела против личности и достојанства. Заједно са шверцом оружја и дроге она остаје један од најуноснијих облика организованог криминала и има високу економску и социјалну цену. Због транснационалне природе овог кривичног дела ниједна држава није у стању да се против њега ефикасно бори сама. Гоњење шверцера и њихових вође захтева уједињене напоре различитих институција и размену информација на свим нивоима.“

Профил жртава трговине људима је различит и у ствари најбитније је то што никада нико је осигуран од овог кривичног дела. Које су ипак рањиве групе и како људи падају у замку криминалаца сазнајемо од Камелије Димитрове – секретара Националне комисије за борбу против трговине људима:

„Регрутовање жртава се све чешће врши онлајн. Кријумчари људи обично намамљују жртве помоћу реклама које пуно обећавају и интернационалних агенција. Такође, директно бирају жртве у чет-собама на интернету и на друштвеним мрежама. У циљу радне експлоатације жртве се најчешће намамљују огласима на сајтовима за запошљавање.  Интернет се користи и за уцењивање жртава, олакшава директну експлоатацију и ствара нове облике експлоатације.“

По речима британског амбасадора код нас Еме Хопкинс, кријумчари и жртве остављају трагове на интернету који се могу пропратити ради откривања кривичног дела. Да би борба против трговине људима била успешна један од важних услова је да сарадња између истражних органа и приватног сектора буде продубљена. Такође, потребна је шира и озбиљнија информативна кампања која би људима разјаснила јасно све ризике које у себи крије конкурисање за посао преко интернета. Камелија Димитрова наводи да лако можемо проверити да ли смо жртва некоректног послодавца – ако он није регистрован као посредник у запошљавању, опасност увек постоји. С тим у вези на сајту бугарске Агенције за запошљавање је објављен списак свих регистрованих посредника. Друг оријентир може бити износ нуђене месечне зараде – ако је она превисока за просечни ниво у дотичној држави или ако се не нуди склапање Уговора о раду на језику који је разумљив будућем раднику – опет морамо бити на опрезу.

Истраживање Центра за истраживање демократије показује да трговина људима  у циљу сексуалне експлоатације функционише применом три основне методе деловања, а то су: склапање фиктивног брака, лажни огласи за запошљавање и  коришћење жена које се већ баве проституцијом с обзиром да у овом случају ризик није тако велик, а чак и да дође до судског поступка веома су мале шансе да извршилац буде осуђен. (Цело истраживање можете прочитати овде.

У оквиру форума одржана је посебна дискусија о начину вођења истраге овог кривичног дела на глобалној мрежи. У њој су учествовали представници Европола, МУП, Главне дирекције за борбу против организованог криминала и друштвених мрежа. По речима Габријеле Чех - директора за јавне политике и планове Фејсбука, везано за трговину људима главни задатак друштвене мреже је да се бори против експлоатације деце у порнографске и друге сврхе. Према подацима полиције у Великој Британији, које је представио саветник за сајбер безбедност Дејвид Рич, тренутно се ради на више од 400 случајева трговине људима од којих је њих преко 170 у циљу сексуалне експлоатације. Њихов стварни број је већи имајући у виду да нису сви случајеви пријављени. Проблем се не сме запостављати ни код нас где разговор о онлајн комуникацији и потенцијалним опасностима треба да почне још у раном узрасту.

Превод: Албена Џерманова