Да ли можда знате да се у фондовима Руске државне библиотеке, заједно са многим јединственим словенским писаним споменицима, чува око 1.000 древних бугарских рукописа? О најдревнијим и најзанимљивијим од њих испричала је специјално за Радио Бугарску проф. Марина Крутова – сарадник  Одељења за рукописе и главни палеограф:

„Познато је да је међу најдревнијим  рукописима бугарског порекла писани на пергаменту Слепченски апостол с краја 12. века. Сви листови овог рукописа су палимпсести – нови текст је написан преко избрисаног грчког текста који представља зборник житија. Апостол је пронашао познати скупљач рукописа Виктор Григорович у Слепченском мушком манастиру Св. Јована Претече (у селу Слепче) 1844. године.

Међу вредним рукописима које је он нашао је и онај познат као Хиландарски паримејник, јер је нађен у Хиландарском манастиру на Атосу. Други споменик који ваља поменути је псалтир из друге половине 13. века – занимљив је по томе што садржи пророчанске записе. Оваква неканонска употреба текстова није карактеристична само за Бугарску него и за Русију. Виктор Григорович је овај рукопис стекао такође 1844. године на Атосу.“.

У Руској државној библиотеци чува се низ значајних рукописа иако нису толико древни – на пример неки су из 15. века, наводи проф. Крутова. То су рукописи, повезани са именом митрополита Кијева и Целе Русије Григорија Цамблака, бугарског писца и представника Трновске књижевне школе.

„Када је реч о бугарским рукописима, не можемо а да не поменемо огромно стваралачко наслеђе знаменитог ученика светих равноапостола Ћирила и Методија – Светог Климента Охридског“, каже проф. Крутова и додаје да се на Одељењу за рукописе библиотеке у Москви чувају многа његова дела.

„Морамо поменути да је током времена име овог знаменитог писца полако почело падати у заборав. Негде око 19. века Климент Охридски је практично био слабо познат, а његова дивна дела почели су да приписују другим ауторима. Рецимо, његова „Похвала Лазару Четвородневном“  приписивана је Светом Јовану Златоустом. Али у 19. веку, након дугих година заборава истакнути руски археограф и библиограф Вукол Ундолски је у једном древном каталогу бугарских епископа наишао на име епископа Климента. Захваљујући научним радовима Вукола Ундолског личност и рад Климента Охридског су постали предмет пажње научника“, – подвлачи проф. Крутова.

Бугарски рукописи су били у фокусу пажње и низа истакнутих скупљача древних писаних споменика. Такви су Виктор Григорович, Петар Севастјанов, граф Николај Румјанцев и др. Виктор Григорович је међу првим руским славистима које су руски универзитети послали на службени пут у научне сврхе у словенске земље, да би сакупљали материјале на терену. Тако је Григорович у току 3 године (1844-1847) обилазио, истраживао, сакупљао древне писане споменике који постају предмет научних истраживања. Проф. Марина Крутова каже још:

„Виктор Григорович сав свој живот посвећује сакупљању књига. Најзанимљивије од њих пронашао је за време својих путовања. Григорович је сакупљао рукописе у Русији, на Балкану, посебно у Дубровнику и Лајпцигу... Успео је да обави постављени задатак иако новац који је добијао за службени пут био у скромном износу.  Неке рукописе је купио, друге је добио у замену за друге рукописе које је имао а који су обично били из новијег времена, а за рукописе размењивао је и штампане књиге. Низ рукописа добио је од монаха на дар, а многе је и сам преписивао. Код нас се чувају преписи бугарских рукописа које је он радио. Захваљујући свом упорном раду Григорович је успео да сакупи више од 200 рукописа, а део њих су бугарски.“.

Превод: Албена Џерманова