Бугари су део појачаних миграционих процеса у свету које су последњих година изазвали економски и политички разлози, природне катаклизме и друге недаће. Истраживачи Института за етнологију и фолклористику са Етнографским музејем при Бугарској академији наука /БАН/ су ујединили своје напоре да би спровели опсежно истраживање бугарских заједница у иностранству. У току три године научници су посетили 17 држава и састали се са представницима 305 бугарских организација, при чему су у фокусу биле нове бугарске емигрантске заједнице у Европи и САД. У свом истраживању тим научника наводи примере добре праксе у одржавању бугарског културног живота у иностранству, а указује и на проблеме и путеве њиховог решавања. Према истраживању, кључни елементи који уједињују Бугаре ван граница наше земље су бугарски језик, православље, празнични календар, фолклор, књижевност, храна. У многим местима света иницијатива за стварање бугарских културних средишта припада самим емигрантима. Руководилац пројекта доц. Владимир Пенчев наглашава:
Политике се спроводе када постоји друштвени притисак. Хтео бих да верујем да ће се бугарско друштво ангажовати на проблемима Бугара у иностранству и да ћемо разбити клише који постоји већ дуге године – да смо ми хероји, јер смо остали ту, а они су отишли у друге земље да би боље живели. Ствари су много сложеније. Велики део тих људи успева да се оствари у туђој, често пута посве непознатој, па чак и непријатељској средини. Они су спремни не само да својим блиским људима помажу финансијски него и да буду корисни држави.
Институција која најснажније уједињује бугарску дијаспору су недељне школе. Тј., бугарска деца у иностранству похађају локалне школе, али током викенда једна петина њих похађа и бугарску школу. То захтева пуно времена и напора како породица те деце, с обзиром да оне морају да у нерадним даним децу одвозе у недељну школу која се понекад налази у суседној земљи или савезној држави, тако и наставника који у радним данима раде неки други посао који је извор њихових примања. Бугарски образовни систем у иностранству формирају најчешће наставници и родитељи који се организују да би код своје деце одржавали осећање националног идентитета, наводи др Маријанка Борисова. Године 2007. створена је Асоцијација бугарских школа у иностранству. Она остварује везу између бугарских образовних институција ван граница Бугарске, али је истовремено и посредник између њих и Министарства образовања. Покренут је и Национални програм „Матерњи језик и култура у иностранству“ који помаже финансирању школских активности. Према др Лини Герговој, у овој области не недостају и проблеми који чекају решење:
Један од тих проблема је одсуство подстицања раног учења матерњег језика. Многи Бугари у иностранству не уче своју децу да говоре бугарски језик. Они углавном рачунају да ће тај посао обавити бугарска школа, али тако понекад дете и не научи бугарски. Државним институцијама предлажемо спровођење политике подршке дечијим вртићима за рано учење бугарског језика, како деца не би учила бугарски језик као страни.
Следећа институција по значају у животу Бугара у иностранству је црква. Њену улогу сумира доц. Катја Михајлова:
За бугарску дијаспору улога цркве је нешто другачија од оне за Бугаре у Бугарској. Цркве које су некада оснивали први емигранти су биле својеврсни „народни дом“. Емигранти су оснивали цркве, формирали црквени одбор након чега су се трудили да обезбеде финансирање, градили су зграду, а потом стварали школе, аматерске саставе. Црква је заузимала важан део њиховог живота, посебно кад је у питању дијаспора у САД. У другој половини 20. века ова је улога полако нестала, али сада са новом миграцијом постајемо сведоци препорода те традиције. У Лос Анђелесу, Сан Дијегу и др. смо имали прилику да видимо дивне примере тога. У Европи постоје и друге добре праксе. У Немачкој Бугарска православна црква и верници сарађују са другим православним заједницама. Заједно организују црквене службе, културне фестивале, а одржава се и Недеља источног православља.
Суочени са избором између владе уз компромисе и нових избора без компромиса, 75,9% Бугара се изјаснило за формирање редовне владе, док 19,4% подржава нове изборе, а 4,7% је неодлучно. Ово су резултати независног телефонског истраживања новоосноване..
Прошло је 40 година од првог протестног митинга против насилне промене имена бугарских Турака од стране комунистичког режима. На данашњи дан 1984. године преко 3.000 људи окупило се у селу Млечино, у околини Ардена, на протесту против почетка..
Организације за заштиту животиња протестовале су испред софијске Градске управе, захтевајући хуманије услове у општинским прихватилиштима. Активисти упозоравају да пси пате на хладноћи, због недостатка простора гурају се у заједничке кавезе где долази..
Током прошле године десет беба рођено је захваљујући донорском програму Општине Софија за подршку породицама са репродуктивним проблемима. Међу њима су и..
Деда Мраз стиже данас у зоолошки врт у Бургасу како би поделио божићне поклоне животињама, саопштио је прес центар Општине. Током празничног дана..
Драги пријатељи Радио Бугарске, желимо вам срећан и благословен Божић! Захваљујемо вам на вашој верности и подршци која нам значи неизмерно много...