29. октобра у дворани „Бл'гарија“ Софијска филхармонија ће приредити концерт на чијем су програму искључиво бугарска дела. Гост-диригент је Герган Ценов, који скоро две деценије живи у САД. Његово име је познато релативно малом кругу професионалних музичара и поштовалаца уметности код нас. О њему се почело више говорити поводом концерта који је одржао са Новим симфонијским оркестром 2017. г., када је пред публиком први пут изведена Шеста симфонија Васила Казанџијева – једног од маркантних представника домаће музичке авангарде.

Герган Ценов је рођен у граду Монтани, али је одрастао у Пазарџику где се почео бавити музиком.

„Мој пут развоја је конвенционалан – каже он. – Најпре сам учио у школи уметности у Пазарџику, затим сам наставио образовање у Националној школи музичке и плесне уметности у Пловдиву, а касније – на Националној музичкој академији у Софији сам дипломирао две струке – клавир код проф. Жени Захаријеве и оркестарско дириговање код проф. Васила Казанџијева. 1999 г. уписао сам једну од најпрестижнијих музичких школа у САД – Juilliard School, смер дириговање. Отада се бавим претежно дириговањем, премда настојим да не одустајем и од клавира. Највише времена посвећујем Камерном ансамблу „Ценов“ (Tsenov Chamber Ensemble), који сам основао у Њујорку. Његов главни циљ је да промовише дела бугарских композитора. Свирамо на престижним сценама, а ја покушавам да бирам репертоар који на најбољи могући начин представља бугарску музичку културу. Ове године први пут смо били позвани да учествујемо у New York Piano Festival. Извели смо Концерт за гудачки оркестар Лазара Николова, једно од мојих омиљених дела. Морам рећи да бугарска музика наилази на изузетно интересовање у САД. “

За Гергана Ценова концерт којим ће дириговати 29. октобра пуно му значи, јер је везан за неке незаборавне личне и професионалне доживљаје. Поред тога биће то први пут када ће он дириговати Софијском филхармонијом.

„На моју срећу музички директор Софијске филхармоније Најден Тодоров пружио ми је апсолутну слободу у избору програма под једним условом – да на њему буду искључиво бугарска дела. Одсвираћемо „Илуминације“  Васила Казанџијева. Између тројице композитора, за које сам се определио, најбоље познајем његово стваралаштво. Друго дело које ће публика моћи да послуша су „Песме мртвих“ Ивана Спасова код кога сам у раним деведесетим,  у току неколико година, учио композицију. Срећни смо што ће солисткиња бити врсна певачица Цветана Бандаловска. Можда најтеже за интерпретацију и схватање је филозофски осмишљена Симфонија бр. 6 Константина Илијева. Искрено речено, био сам јако задивљен колико је мало писаних материјала посвећено домаћим композиторима. Рецимо о Константину Илијеву успео да сам да научим нешто више од његових савременика и колега. Истовремено су представници бугарске авангардистичке музике познати и цењени у иностранству.“

У Њујорку Герган Ценов се бави и педагошким радом – предаје клавир у три музичке школе. Каже да је систем обуке тамо посве различит од овдашњег – многи ученици и студенти изучавају неку уметност, понекад уопште и не помишљајући да ће им једног дана то бити професија.

„Скептичан сам према сваком педагошком програму који претендује да му је циљ обука изузетно обдарених уметника. Покушавам да мојим ђацима дам оно што су ми дали моји предавачи – знање и вештине, али истовремено подршку и надахнуће.“

Превод: Ана Андрејева