Многи Бугари прихватају да у домовини живе као датост или чак као казна, због проблема којих је пуна њихова свакодневица. Зато увек прија кад упознамо човека који има другачији поглед на ствари, који другачије размишља – ван клишеа и ограничења којима се повинују наши уморни умови. Наш сународник Мартин Граховски, који је одрастао између  САД, Канаде и Холандије, је увек срећан када се враћа код нас и сматра да је Бугарска неистраживан крај о којем странци жуде да што више сазнају. Зато је он одлучио да, иако је до сада посетио многе земље међу којима су и Јапан, Непал и Камбоџа, направи серију кратких филмова посвећених управо природи, култури и традицијама наше земље. Серија носи име „3 минути България“ („3 минута Бугарске“). Како је све почело? Ево Мартинове приче:

Имао сам 16 година када сам се вратио у Бугарску и одлучио да направим документарни филм под насловом „Добро дошли у Севлијево“. Идеја тог филма била је да урадим интервјуе са људима – мојим пријатељима и члановима моје породице. Планирао сам да буде у трајању од око 20 минута, али је испао филм дужине 1,5 часова. И тако се родила идеја о дужем путовању по Бугарској. До сада је објављено 27 епизода из Западне, Источне, Јужне и Северне Бугарске. Пројекат је везан за културу, градове и природу. Није објективан – обухвата места која су по мени занимљива и која бих хтео да покажем странцима. Радио сам филм о врховима Мусала и Вихрен, као и о пећинама. Идеја ми је да овај пројекат не буде комерцијалан – не бих га продавао нити од њега зарађивао. Намерно га сам финансирам – да не бих био ни од кога зависан и да ми нико не би одређивао дестинације.

Видео-спотове које Мартин ради трају по три минута, с обзиром да је ово најбоља варијанта ако ће се постављати на друштвене мреже. Три минута су сасвим довољна да би спот привукао пажњу корисника и натерао га да проба нешто ново, нешто другачије. Из тог разлога страница на Фејсбуку постаје све популарнија. До сада она има преко 24.000 пратилаца који сваке вечери откривају по неки нови кутак у нашој земљи.

Мартин наставља своје путовање и намерава да га заврши серијом екскурзија у централном делу Бугарске. Каже да овај регион оставља за крај, јер су још увек живе његове успомене из детињства када је и лето проводио у Севлијеву и околини и зато што овај део наше земље најбоље познаје. Рођацима у домовини и времену проведеном са њим дугује и добро познавање бугарског језика који течно говори.

Млади мушкарац је поносан на своје пријатеље из Индије, Француске и Холандије који су се заљубили у нашу земљу већ након прве посете. Они су му рекли да нису ни замишљали да ће се наћи у овако предивном месту и обећали да ће поново доћи овде. Чињеница да Мартин сам ради на пројекту, без финансијске подршке државе и без намере да од њега зарађује показује да је он искрен и да је за њега Бугарска неисцрпна инспирација. А инспирацију свако може наћи – битно је само постати свестан њеног постојања и храбро црпети из ње, јер кажу да то побољшава живот, рекао је Мартин. А нама преостаје само да му пожелимо успех и да се надамо да ће се његово име још дуго помињати заједно са именима осталих младих људи који имају жељу и пуно идеја о томе како да Бугарску претворе у боље и пожељније место за живот.