1. новембра бугарски народ слави успомену на далековиде Бугаре који су били духовне вође нације. На тај дан одајемо пошту књижевницима, просветитељима и борцима за националну слободу који су кроз векове били верни чувари националних вредности, морала и вере нашег народа. Дан народних будитеља се слави већ скоро 110 година, а установљен је на предлог учитеља из града Пловдива који су одлучили да се на Дан Светог Јована Рилског Чудотворца слави и Дан будитеља из доба Препорода. Ово је био својеврсни протест против заборава истакнутих личности које су много тога учиниле за бугарски народ пре Ослобођења Бугарске. Тадашње Министарство просвете прихватило је иницијативу коју су покренули у Пловдиву и прогласило ју је националним празником. Морамо поменути да се Дан народних будитеља почео славити у времену духовног расула и свеопштег очаја после Првог светског рата. Сан о уједињењу свих Бугара, о слободној и просперитетној земљи се срушио. Због тога су народне вође наду и спас потражиле у делу најпоштованијих у прошлости личности које су снагом мудрости и речи извеле народ из мрака незнања и угњетавања.

Данас живимо у технолошком свету и лако се можемо изгубити у мору информација, али тражимо пример људи које можемо назвати савременим будитељима. Реч је о људима који имају смисао за оно највредније у животу. Људи којима новац и слава не значе много, а воле свој род и домовину.

Таквог будитеља новог доба нашли смо у читалишту малог карловског села Карнаре. Више од 30 година Ана Влкова проводи своје време у библиотеци. Већина деце је дословно одрасла уз књиге и бајке које им она чита сваки дан. Ана Влкова каже да је Карнаре европско село пошто има све и пре свега дивне учитеље.

Нажалост, данас све мање људи чита књиге, дешава се да ученици из виших разреда читају лоше. Ово је масовна појава, а разлог томе је да млади људи више воле да играју на паметним телефонима и таблетима него да читају. Сваког дана, посебно за време распуста, окупљам децу у читаоници библиотеке. Увек нађем времена да им нешто прочитам. Учим их да читају наглас, радимо диктате. Некима то делује као нешто страшно, али кад виде да се не љутим, нити им замерам због грешака, они се смире и сами дођу код мене. Исто тако решавамо задатке из математике, учим их таблици множења. Често организујем шетње до локалних природних и историјских знаменитости. Причам им историју нашег краја. Сви ме чекају тачно у 13 сати испред библиотеке. Не могу ни да замислим да ће деца доћи, а читалиште ће бити закључано, то је и разлог зашто не одмарам током летњих месеци.

Ми који радимо у читалиштима дајемо све од себе како бисмо заједницу одржавали будном, како бисмо подигли дух овог народа, каже Ана Влкова из села Карнаре. И ове године ју је Дан народних будитеља навео на размишљање о младим људима и њиховом васпитању:

Ја сам веома огорчена због чињенице да се сви с узбуђењем припремају за Ноћ вештица која није бугарски, нити православан празник. Чак могу рећи да ми се тај празник гади, посебно кад сазнам да су у некој школи организовали маскенбал уместо да празнују Дан народних будитеља. Ми, Бугари, имамо диван пролећни празник – Беле покладе када се људи свих узраста могу маскирати. У Карнару је традиција жива. Ложимо велику ватру око које играју маскирани кукери одевени у овчје коже. Ми имамо свој празник, зашто су нам онда туђи обичаји? рекла је на крају разговора гђа Влкова.