Један млади бугарски лекар је спасио живот десетогодишње цурице применом иновативне методе, а то му је донело признање у медицинским круговима широм света. Он и она имају исто име, а срели су се вољом судбине можда у најсудбоноснијем тренутку.
Када је дошла у болницу, Станимира је била тешко покретна, скоро да није причала, а имала је и проблеме са очима због интракранијалног притиска. Девојчица је патила од изузетно тешког облика хидроцефалије (артериовенске малформације која мења проток крви у мозгу и он умире) и лекари не верују да она има шансу за дуг живот. Потребна је хитна хируршка интервенција. Тада је др Станимир Сираков стигао до мозга детета кроз артерију ноге и тако је спречио класично отварање лобање.
„Ова интервенција је изузетна због сложености малформација – у питању су веома ретке малформације са веома комплексном анатомском структуром – прича др Станимир Сираков. – Шансе детета су биле крајње лоше и без наше интервенције оно би имало још неколико месеци живота. А сада се опоравља и надамо се да ће имати нормалан живот. У свету је регистровано доста покушаја извођења овог хируршког захвата, али смо ми тек други који су успели.“
Због овог изванредног успеха недавно је 33-годишњем лекару уручен тзв. Оскар из области медицине – престижна бугарска медицинска награда National Medical Awards.
„Не знам која ће ми врата отворити ова награда, али је метода стекла већу популарност и већ се зна да је и код нас могуће извођење оваквих поступака и хируршких интервенција – рекао је лекар. – Можда је у томе највећи плус. Осим тога, веома прија бити оцењен и познат међу колегама у Бугарској.“
Пре овог беспорног великог успеха у сфери високоспецијализованих операција мозга др Станимир Сираков је био на специјализацији у различитим клиникама у Европи. Најдужа је била она код познатог рендгенолога проф. Петра Бошњаковића у Нишу и код доајена проф. Жака Мореа у Паризу. Признаје да у сфери његових специјалности – ликовне дијагностике и интервенционалне радиологије медицинска наука код нас још увек није на нивоу. Ако желимо да будемо у кораку с временом обука вани је неминовна, категоричан је он.
„За мене овде није било алтернативе и морао сам отићи у иностранство на специјализацију и усавршавање – наставља др Станимир Сираков. – Да би смо практиковали у Бугарској морали смо прво да тамо учимо. Пре месец дана смо успели да оснујемо референтни центар за цереброваскуларна обољења у болници „Св. Иван Рилски” а мој тренутни циљ је да га максимално развијем како би бугарски пацијенти могли да добију медицинске услуге попут оних у иностранству.“
Иако добија на десетине предлога за рад на престижним европским и америчким клиникама, млади лекар је чврсто решен да остане у Бугарској.
„По мени, пријатније је а и доноси већу сатисфакцију ако човек успе да се докаже на месту где ништа није развијено и да помогне развоуј. Лако је иначе отићи некуд где је све сређено и функционише – сматра др Станимир Сираков. – Ми увек радимо екипно. На одељењу смо само млади и мотивирани лекари који уводе и развијају у нашој специјалности методе и технологије у корист бугарског пацијента. “
Др Станимир Сираков, који је одрастао у граду Крџалију уз приче свог оца анестезиолога из болнице, одмалена је знао какав ће постати кад порасте а данас каже да без подршке оца не би имао исте успехе. Пре неколико месеци млади лекар је добио сина и сада је, како каже, у његовој кући атмосфера „срећна и забавна“… А можда ће и он наследити породичну традицију.
Превод: Албена ЏермановаОдлука председника САД Џоа Бајдена да Украјини дозволи коришћење америчког оружја за нападе дубоко унутар руске територије изазвала је бурне реакције широм Европске уније. Док већина европских званичника подржава овај потез, други упозоравају на..
Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни посланици не могу да изаберу председника Собрања. Актуелно питање поштености и транспарентности избора..
Будитељ – особа која својим поступцима, идејама или стваралаштвом буди дух народа, негује и шири националну самосвест, културу и образовање. У историји Бугарске овај појам се најчешће везује за период националног препорода (18-19. век) и имена учитеља,..
У сени прошлонедељног одобрења новог састава Европске комисије, који је пре два дана званично преузео дужност, остало је још једно значајно дешавање –..