Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Др Станимир Сираков добитник престижне бугарске медицинске награде за јединствену операцију мозга кроз артерију ноге

БНР Новини
Фотографија: лична архива

Један млади бугарски лекар је спасио живот десетогодишње цурице применом иновативне методе, а то му је донело признање у медицинским круговима широм света. Он и она имају исто име, а срели су се вољом судбине можда у најсудбоноснијем тренутку.

Када је дошла у болницу, Станимира је била тешко покретна, скоро да није причала, а имала је и проблеме са очима због интракранијалног притиска. Девојчица је патила од изузетно тешког облика хидроцефалије (артериовенске малформације која мења проток крви у мозгу и он умире) и лекари не верују да она има шансу за дуг живот. Потребна је хитна хируршка интервенција. Тада је др Станимир Сираков стигао до мозга детета кроз артерију ноге и тако је спречио класично отварање лобање.

„Ова интервенција је изузетна због сложености малформација – у питању су веома ретке малформације са веома комплексном анатомском структуром – прича др Станимир Сираков. – Шансе детета су биле крајње лоше и без наше интервенције оно би имало још неколико месеци живота. А сада се опоравља и надамо се да ће имати нормалан живот. У свету је регистровано доста покушаја извођења овог хируршког захвата, али смо ми тек други који су успели.

Због овог изванредног успеха недавно је 33-годишњем лекару уручен тзв. Оскар из области медицине – престижна бугарска медицинска награда National Medical Awards.

„Не знам која ће ми врата отворити ова награда, али је метода стекла већу популарност и већ се зна да је и код нас могуће извођење оваквих поступака и хируршких интервенција – рекао је лекар. – Можда је у томе највећи плус. Осим тога, веома прија бити оцењен и познат међу колегама у Бугарској.“

Пре овог  беспорног великог успеха у сфери високоспецијализованих операција мозга др Станимир Сираков је био на специјализацији у различитим клиникама у Европи. Најдужа је била она код познатог рендгенолога проф. Петра Бошњаковића у Нишу и код доајена проф. Жака Мореа у Паризу. Признаје да у сфери његових специјалности – ликовне дијагностике и интервенционалне радиологије медицинска наука код нас још увек није на нивоу. Ако желимо да будемо у кораку с временом обука вани је неминовна, категоричан је он.

„За мене овде није било алтернативе и морао сам отићи у иностранство на специјализацију и усавршавање – наставља др Станимир Сираков. – Да би смо практиковали у Бугарској морали смо прво да тамо учимо. Пре месец дана смо успели да оснујемо референтни центар за цереброваскуларна обољења у болници Св. Иван Рилски” а мој тренутни циљ је да га максимално развијем како би бугарски пацијенти могли да добију медицинске услуге попут оних у иностранству.

Иако добија на десетине предлога за рад на престижним европским и америчким клиникама, млади лекар је чврсто решен да остане у Бугарској.

„По мени, пријатније је а и доноси већу сатисфакцију ако човек успе да се докаже на месту где ништа није развијено и да помогне развоуј. Лако је иначе отићи некуд где је све сређено и функционише – сматра др Станимир Сираков. – Ми увек радимо екипно. На одељењу смо само млади и мотивирани лекари који уводе и развијају у нашој специјалности методе и технологије у корист бугарског пацијента.

Др Станимир Сираков, који је одрастао у граду Крџалију уз приче свог оца анестезиолога из болнице, одмалена је знао какав ће постати кад порасте а данас каже да без подршке оца не би имао исте успехе. Пре неколико месеци млади лекар је добио сина и сада је, како каже, у његовој кући атмосфера „срећна и забавна“… А можда ће и он наследити породичну традицију.

Превод: Албена Џерманова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Најстарија ергела у Бугарској узгаја расе коња којима прети нестанак

Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...

објављено 9.11.24. 12.15

Град Елена домаћин Празника еленског бута

Град Елена, Област Велико Трново, дочекаће хиљаде гостију за Празник еленског бута. Мајстори овог деликатеса ће у суботу и недељу, 9. и 10. новембра, демонстрирати своје кулинарско умеће, јавља дописница БНР из Великог Трнова Здравка Масљанкова...

објављено 9.11.24. 08.30

Антарктик – покретач климатских промена

Амбасада Француске и Француски културни центар окупили су врхунске научнике како би поделили своја искуства о научним изазовима на Антарктику и борби против климатских промена. Партнери овог значајног догађаја били су Француски поларни институт..

објављено 6.11.24. 11.25