Тврђава Кокаљански Урвич се налази на стрмој десној обали реке Искар, у Лозенској планини, недалеко од Софије. У овом рејону река живописно вијуга око високог брежуљка на коме се још увек виде остаци камених зидова. Тврђава са својим храмом Св. Пророка Илије, Урвички и Кокаљански манастир, формирају манастирски комплекс који је део групе манастира познате под именом Софијска Света гора. Место је свето, а у Средњем веку посећивали су га многи верници.
Претпоставља се да је тврђава грађена још за време кана Крума, који је тадашњи град Средец придружио Бугарској. Међутим, он се најчешће помиње у XIII-XIV веку, за време Друге бугарске државе, у вези са борбама против османских освајача.
Много легенди зна локално становништво о тврђави и манастиру „Св. Пророка Илије“. Оне казују да су благо и књиге цара Ивана Шишмана, скривени у овом неприступачном рејону. Према историјским сведочанствима, 1371. године овде је вођена тешка битка против Османлија. У њој су убијени многи војници и један од бугарских престолонаследника.
Прва истраживања и прво мапирање манастира направио је проф. Димитар Овчаров . У 70. годинама XX века пронађени су фрагменти зидних фресака храма „Св. Пророка Илије“ на којима су приказане сцене из Јеванђеља. Фреске су рестауриране парче по парче, а у чувеном су стилу Ренесансе Палеолога. Сличне су онима из Бојанске цркве у околини Софије.
Од 2012. године наовамо остаци средњовековне обитељи се активно истражују. Идеја археолога је да након потпуног мапирања остатака, манастир, црква и зграде у околини буду поново подигнути како би место и данас било привлачни центар за туристе и ходочаснике. „Већ имамо идејни пројекат тако да ће све бити веродостојно. Манастир ће бити поново саграђен и то опет на два спрата, са свим карактеристичним елементима“ – каже археолог Филип Петрунов из Националног историјског музеја. Он заједно са својом екипом већ 8 сезона ради на детаљном истраживању порушених зграда. Ево шта нам је он још рекао:
„Намеравамо и да направимо каталог причврсних елемената пошто смо пронашли много ексера и клинова. Направићемо потпуну реконструкцију – она више није хипотетична него сасвим реална. Реконструкција је једини начин за очување овог манастира који јен од изузетног значаја за историју Бугарске, па и Европе.“
„За мене није од значаја сам предмет који проналазимо током ископавања. Много више ми значи информација коју он носи у себи, како бисмо могли да објекат реконструишемо, како би смо стекли представу о томе како су људи живели пре више столећа. Ево на пример, у руинама манастира смо пронашли мноштво предмета који причају о начину живота монаха и цивилног становништва из оближњих села. Овде су држали богослужења, обављали су различите црквене ритуале, венчања, сахране. На пример, на западној страни цркве смо пронашли остатке кухињског сектора са две просторије. Трпезарија је дуга 12 м, а на поду се налазило велико огњиште које је било у стању да угреје све просторије“ – рекао је археолог Филип Петрунов.
Превод: Албена Џерманова
Фотографиjе: bg-zabelejitelnosti.blogspot.bg
Шестог септембра 1885. године Бугарска се ујединила и поново постала једна држава. У интервјуу Радио Бугарској је проф. Иван Илчев, професор Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“, испричао о факторима који су довели до Уједињења, када су се..
Зуб пећинског лава откривен је приликом археолошких ископавања у пећини „Чаја“ у близини града Чепеларе, саопштио је Марин Господинов, директор локалног Музеја родопског крша. Према његовим речима, у питању је веома вредан и и редак налаз за нашу земљу,..
Његова светост Патријарх Бугарски и митрополит Софијски Даниил служио је празничну архијерејску свету литургију у саслужењу с Браницким епископом Пахомијем, Мелничким епископом Герасимом и свештеницима Бугарске православне цркве поводом црквеног..
Једног хладног новембарског јутра 1917. године, у јеку Првог светског рата, из базе код Јамбола полетео је цепелин L59 ка Танзанији. Циљ лета била је..