Ангел Добрев једно је од познатих имена домаће народне музике. Љубав према музици, професија, читав његов живот везан је за један инструмент – ћемане. Стваралаштво Добрева обухвата компоновање, инструментална извођења, обраду песама и оркестарских дела, педагошки рад и израду ћеманета. Још у детињству, у родном старопланинском селу Јамна, Ангел Добрев је био не само заплењен звуком ћеманета, него се код њега појавила жеља да научи како да овај инструмент израђује. Његов деда је умео да гради ћеманета, па је касније Ангел Добрев посветио свом деди композицију „Ћемане мог деде “.
„Ћемане мог деде “
Од 1982. г. Ангел Добрев је солиста Оркестра народне музике БНР, где свира и данас. За тај састав снимио је више од 400 мелодија. Основао је и учествује у групама у којима на нестандардан начин комбинује ћемане са флаутом, мандолином, контрабасом и вокалом у трагању за новим звучањем инструмената. Његови експерименти композитора међутим нису ни на који начин умањили његову оданост традиционалном музичком наслеђу. Поред тога Ангел Добрев обучава подмладак у Палати деце у Софији као и студенте на Софијском универзитету „Св. Кл. Охридски". Аутор је уџбеника „Да свирамо на ћеманету“ (1 и 2 део, преведени на енглески), „Хрестоматија за изучавање ћеманета“.
Поводом свог 60. рођендана Ангел Добрев говори о естетском доживљају свирања на ћеманету и евоцира успомену из детињства која је предодредила судбински сусрет са овим инструментом:
„Смем тврдити да судбина зна свој пут. Прве кораке у музици сам начинио у читалишту у граду Етрополеу под руководством свог првог учитеља Васила Спиридонова, затим сам наставио образовање у Националној школи фолклорних уметности у Котелу, потом на Академији музичких и плесних уметности у Пловдиву. Када сам постао члан оркестра народне музике БНР, у њему је свирао прослављени ћеманџија Атанас Влчев. Он је настојао да унапреди статус ћеманета и да га приближи ономе виолине. За себе могу рећи да покушавам да се држим традиције и старинског начина извлачења звука из инструмента како бих тиме очувао оно непролазно у народној музици и пренео га на следеће генерације. Ћемане уме да свакога развесели, разигра, расплаче. Дубоко урања у људску душу, његове мелодије причају приче на начин на који то други инструмент не може. 1969 г. отац ми је купио ћемане, када сам се вратио из школе покушао сам да извучем звук, али од тога ништа није било. Испоставило се да гудало није био премазано колофонијумом – било је то моје прво разочарење. Тако је све почело … Ћемане је део самосвојности бугарског духа. Странци га прихватају као неку егзотику. Мислим да се и данас нашим младима свиђа бугарски фолклор. На нама, њиховим учитељима је да нађемо исправни пут према срцима подмлатка, да им откријемо сву лепоту бугарске народне музике.“
Превод: Ана Андрејева
Дан након Светог Трифуна, празника виноградара и винара, чланови аматерског фолклорног ансамбла из локалног читалишта у дрјановском селу Гостилица реконструисаће народни обичај познат као „јалова понуда“. Ради се о празнику који обилује елементима спектакла..
Да је традиција гајења винове лозе и производње вина на подручју данашње Бугарске вишевековна потврђују не само квалитетна домаћа вина, већ и празници у част бога Диониса, као и дан Светог Трифуна, у народу познатог и под именом Трифун..
Виноградари и винари из региона Стралџе обележиће данас, 14. фебруара, празник Светог Трифуна по старом стилу. Традиционални ритуал орезивања винове лозе извршиће се у виноградима у близини града где ће бити проглашен и нови „краљ Трифун.“ Празник..
Ведро
Променљиво облачно