Очекује се да ће 13. новембра министри одбране и спољних послова ЕУ у Бриселу обелоданити намеру својих држава о потписивању Споразума о сталној структурној сарадњи (Permanent Structured Cooperation, или PESCO) у области одбране. Због овог пројекта Немачка и Фрнцуска су чак заборавиле на неке традиционалне несугласице, а веома је вероватно да ће се новом европском одбрамбеном пакту придружити и Италија и Шпанија. Сматра се да намеру о потписивању споразума имају и друге државе – око 2/3 чланица Уније. У Бугарској је ова тема већ неколико месеци веома актуелна и због чињенице да од 1. јануара догодине она преузима ротационо председавање Саветом ЕУ и неминовно ће се бавити овим питањем. Може се рећи да је расправа код нас о заједничкој европској одбрани у последње време напредовала и већ су јасни неки ставови.

Дискусија под насловом „Заједно у безбедности, улога Бугарске у заједничкој европској одбрани", која је прошлог месеца одржана у Софији, је показала да у овој етапи придруживање заједничкој европској одбрани и безбедности нема опонента међу политичким снагама код нас. Према председнику Румену Радеву, који је и главнокомандујући оружаних снага Бугарске, у данашњем свету у којем остали глобални актери развијају своју војну моћ, ЕУ не може да и даље рачуна само на „меку моћ“. Заложивши се за превазилажење фрагментације у европској одбрани, Радев је цитирао податке према којима у ЕУ има 176 врста оружаних система и 17 врста тенкова, док САД имају само 30 врста оружаних система и 1 тенк. Због оваквог приступа европске државе губе између 70 и 100 милијарди евра. Према бугарском председнику, ЕУ може да преброди ову ситуацију преко изградње интегрисане одбрамбене индустрије а Бугарска, као њен следећи ротациони председавајући, мора не само да покаже своје приступе и намере у тој области него и да у процес јачања европске одбрамбене способности укључи своја предузећа и научне институте. Са овим схватањем Радева сагласили су се истакнути представници опозиционе социјалистичке партије. За интегрисање националне одбрамбене индустрије и академске заједнице у тај процес заложио се и министар одбране Красимир Каракачанов, али је и упозорио да ће до стварања заједничких одбрамбених структура доћи ако се „ у Бриселу мање прича” о „Европи различитих брзина“.

У расправама о овој теми битно место имају и стручњаци за одбрану. Попут министра одбране и они су се изјаснили против евентуалне европске одбране у 2 брзине, јер је недопустиво постојање два степена безбедности грађана у различитим земљама ЕУ. По мишљењу експерата, Бугарска треба да се активно укључи у тражење решења тако што бира између варијанте добровољног учешћа у заједничкој европској одбрани без преузимања политичких или правних обавеза и варијанте усклађивања одбрамбеног планирања и реализације заједничких програма. Код ове друге варијанте ЕУ би имала много важнију улогу што се тиче унутрашње безбедности и реаговања на претње попут тероризма и сајбер напада, због чега је и она преферирана. Неки стручњаци сматрају да је0 боље да се Бугарска усредсреди на своје обавезе везане за НАТО уместо да се расплињује у разним новим идејама. Међутим, преовлађује схватање да НАТО и заједничку одговорност ЕУ у одбрани не треба схватати као контрапункт него заиста као заједничку одговорност. Још је рано рећи како ће сви ставови о заједничкој европској одбрани, изнети у Бугарској, наћи место у европској дебати, али расположења категорично показују да они иду у прилог поделе одговорности за безбедност ЕУ.