Очекује се да ће 13. новембра министри одбране и спољних послова ЕУ у Бриселу обелоданити намеру својих држава о потписивању Споразума о сталној структурној сарадњи (Permanent Structured Cooperation, или PESCO) у области одбране. Због овог пројекта Немачка и Фрнцуска су чак заборавиле на неке традиционалне несугласице, а веома је вероватно да ће се новом европском одбрамбеном пакту придружити и Италија и Шпанија. Сматра се да намеру о потписивању споразума имају и друге државе – око 2/3 чланица Уније. У Бугарској је ова тема већ неколико месеци веома актуелна и због чињенице да од 1. јануара догодине она преузима ротационо председавање Саветом ЕУ и неминовно ће се бавити овим питањем. Може се рећи да је расправа код нас о заједничкој европској одбрани у последње време напредовала и већ су јасни неки ставови.
Дискусија под насловом „Заједно у безбедности, улога Бугарске у заједничкој европској одбрани", која је прошлог месеца одржана у Софији, је показала да у овој етапи придруживање заједничкој европској одбрани и безбедности нема опонента међу политичким снагама код нас. Према председнику Румену Радеву, који је и главнокомандујући оружаних снага Бугарске, у данашњем свету у којем остали глобални актери развијају своју војну моћ, ЕУ не може да и даље рачуна само на „меку моћ“. Заложивши се за превазилажење фрагментације у европској одбрани, Радев је цитирао податке према којима у ЕУ има 176 врста оружаних система и 17 врста тенкова, док САД имају само 30 врста оружаних система и 1 тенк. Због оваквог приступа европске државе губе између 70 и 100 милијарди евра. Према бугарском председнику, ЕУ може да преброди ову ситуацију преко изградње интегрисане одбрамбене индустрије а Бугарска, као њен следећи ротациони председавајући, мора не само да покаже своје приступе и намере у тој области него и да у процес јачања европске одбрамбене способности укључи своја предузећа и научне институте. Са овим схватањем Радева сагласили су се истакнути представници опозиционе социјалистичке партије. За интегрисање националне одбрамбене индустрије и академске заједнице у тај процес заложио се и министар одбране Красимир Каракачанов, али је и упозорио да ће до стварања заједничких одбрамбених структура доћи ако се „ у Бриселу мање прича” о „Европи различитих брзина“.
У расправама о овој теми битно место имају и стручњаци за одбрану. Попут министра одбране и они су се изјаснили против евентуалне европске одбране у 2 брзине, јер је недопустиво постојање два степена безбедности грађана у различитим земљама ЕУ. По мишљењу експерата, Бугарска треба да се активно укључи у тражење решења тако што бира између варијанте добровољног учешћа у заједничкој европској одбрани без преузимања политичких или правних обавеза и варијанте усклађивања одбрамбеног планирања и реализације заједничких програма. Код ове друге варијанте ЕУ би имала много важнију улогу што се тиче унутрашње безбедности и реаговања на претње попут тероризма и сајбер напада, због чега је и она преферирана. Неки стручњаци сматрају да је0 боље да се Бугарска усредсреди на своје обавезе везане за НАТО уместо да се расплињује у разним новим идејама. Међутим, преовлађује схватање да НАТО и заједничку одговорност ЕУ у одбрани не треба схватати као контрапункт него заиста као заједничку одговорност. Још је рано рећи како ће сви ставови о заједничкој европској одбрани, изнети у Бугарској, наћи место у европској дебати, али расположења категорично показују да они иду у прилог поделе одговорности за безбедност ЕУ.
Превод: Албена ЏермановаНакон што су из једанаестог покушаја успели да изаберу председника 51. сазива Народног собрања, посланици су гласали „ан блок“ за избор потпредседника Парламента. За председницу је изабрана Наталија Киселова, кандидаткиња коју је предложила коалиција..
Двадесет пет дана након формирања новог 51. сазива Народног собрања Бугарске, из 11. покушаја, изабран је председник Парламента. Са 140 гласова "за", 93 "против" и без уздржаних, на ову функцију је изабрана доц. Наталија Киселова из редова Бугарске..
Народни посланици су данас по 10. пут покушали да изаберу председника парламента, али и овај покушај није уродио плодом. Рад 51. сазива Народног собрања остаје блокиран. У десетом покушају избора председника парламента посланици су опет..