У трећем кварталу године је бугарска привреда порасла за 3,9% на годишњој бази, показали су подаци Националног завода за статистику. Последње две године се раст креће између 3% и 4%. За сада ово је максимум који можемо да постигнемо помоћу постојећег капитала и радне снаге и то не тврдимо само ми. То је рекла и Европска комисија у својим оценама, и Међународни монетарни фонд, рекла је за Радио Бугарску економиста Десислава Николова из Института за тржишну економију.
Једни од највећих проблема који ометају раст привреде јесу недостатак радне снаге, миграција и негативан природни прираштај. Од 2015. године наовамо је Бугарска забележила раст који је већи од европског просека, али уколико се будемо упоредили са земљама региона видећемо да су наши резултати осредњи. Има земаља у централној и источној Европи које расту бржим темпом него Бугарска. Румунија је рекордер по том показатељу, али је тамо раст последица фискалне инјекције. Историја нам показује да то не води ничем добром. Раст Румуније није одржив пошто је финансиран великим буџетским дефицитом што значи да је земља ушла у дужничку спиралу. Надамо се да Румунију неће задесити судбина Грчке, али пут којим су кренули кад-тад ће их одвести управо тамо.
Према Николовој, унутрашња потрошња је и даље главни покретач бугарске привреде. Забележен је тренд наглог повећања запослености што аутоматски значи и повећање радног дохотка и више могућности потрошње. То ће свакако утицати и на тржиште некретнина. У већим градовима је забележено оживљавање тог тржишта и повећање цена станова. Каматне стопе на депозите су тренутно блиске нули и људи реално немају неку мотивацију да уштеђују због чега траже друге могућности за инвестиције, каже Десислава Николова и додаје:
Поред тога се посматра висока потрошња производа за дуготрајну употребу. Након дугог одлагања куповине, данас се све више људи осећа финансијски обезбеђеним и купује ту врсту робе, пре свега беле технике и уређаја за домаћинство. Извоз такође бележи добре резултате. Посебну пажњу заслужује извоз услуга јер захваљујући њему Бугарска остварује вишак на текућем рачуну. Тај вишак је резултат огромних прихода од туристичких услуга. Улазак нискобуџетских авио превозника на наше тржиште подстакао је развој домаћег туризма. И приходи од саобраћаја су велики.
Према Николовој, тренутна економска слика је повољна за акумулисање вишка, тако да је неразумљиво како остварујемо високи привредни раст,али је упркос томе Буџетом за 2018. годину предвиђен дефицит од 1% БДП-а. И даље се слива новац у нереформисане секторе попут здравства, категорична је Десислава Николова и додала:
Ако будемо погледали оцене задовољства пацијената видећемо да је Бугарска при дну лествице у Европи. Улажемо новац у један систем који даје све горе резултате, а запослени у њему добијају ниске плате. Као последица тога се посматра масовна миграција медицинских кадрова према земљама западне Европе. Потребно је да се разбије монопол Фонда здравственог осигурања и да се део доприноса за здравствено осигурање преусмери на приватне фондове где постоји већа контрола плаћања.
За 2018. годину је Институт за тржишну економију предложио алтернативан буџет са вишком у износу од 1% БДП-а што је, према Десислави Николовој, сасвим достижно у садашњим добрим економским условима. Овим буџетом су планирани мањи административни трошкови и укидање неких пореских преференција. Према Институту за тржишну економију, у условима привредног раста је апсолутно недопустиво повећање пореза. Буџетом Бугарске за 2018. годину предвиђено је повећање доприноса за пензије за 1% и најнижих основица за обрачун доприноса. У нашем алтернативном буџету такво повећање није планирано, истакла је Десислава Николова.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Министри туризма Бугарске и Црне Горе Евтим Милошев и Симонида Кордић потписали су у Подгорици Заједнички акциони план за период 2025-2027. године. Две земље ће сарађивати и размењивати искуства у области зимског, културног, винског, верског и СПА..
Бугарска је лидер у извозу пољопривредних производа у Кину међу земљама из централне и источне Европе. Ово је изјавио министар пољопривреде Георги Тахов на састанку с Дуом Дзјахаом – председником Кинеске комисије за пољопривреду и рурална подручја, јавља..
БДП Бугарске је 2023. године порастао за 1,9% у односу на 2022. г, што је за 0,1% више него првобитно најављени раст од 1,8%, саопштио је Национални завод за статистику. Председник института Атанас Атанасов рекао је да промена долази након ревизије свих..
Вредност минималне потрошачке корпе у Бугарској, која обухвата 27 основних производа, остала је непромењена у односу на прошлу годину и износи 98 лева..
Локалне самоуправе у Бугарској хитно траже реформу у систему планирања региона, како би се обезбедила праведнија расподела европских средстава за..