У Софији је у Дому Европе одржана важна и веома актуелна бугарско-пољска дискусија на тему миграције на и према нашем континенту. Међу учесницима с бугарске стране били су стручњаци из Центра за истраживање демократије у Софији. С пољске стране учествовали су аналитичари миграционих процеса Пољског института за међународне односе и Центра за источна истраживања „Марек Карп“. Према представљеним подацима, 2016. године у ЕУ је боравио скоро 21 милион грађана трећих земаља. 80% тих грађана налази се у пет земаља ЕУ – Великој Британији, Немачкој, Француској, Шпанији и Италији. Постоји и друга статистика – грађана трећих земаља којима је 2016. године први пут одобрен боравак у некој земљи чланици ЕУ. Њих је 3,5 милиона. У овој статистици Пољска је на другом месту од свих земаља Уније. Она је прихватила скоро 18% тих миграната. Већи део њих долази из Украјине одакле беже због конфликта у својој домовини и траже боље услове за живот у иностранству. „Ово свакако доказује да је тренутно Пољска „на гребену новог миграционог таласа“ о којем међутим сасвим мало знамо“ – каже др Мила Манчева из Центра за истраживање демократије.

„Радна миграција грађана Украјине у Пољску је релативно нов миграциони процес, али зато веома интензиван. У питању је преко милион украјинских држављана који су 2016. боравили на територији Пољске. Тенденција се наставља  и продубљује. Овај процес има озбиљне реперкусије на пољско друштво. Истина је да ово није једини миграциони процес који се одвија на нашем континенту. Миграциони процеси су разноврсни, са више аспеката и легална радна миграција је главна њихова компонента. Очито је то радна миграција, а истовремено реч је и о политичкој миграцији. Хтео бих да скренем пажњу на економску страну те миграције. Знамо да како у специјалној литератури, тако и у јавној расправи свих земаља ЕУ постоје две тезе о ефектима економске миграције. Према једној, ефекти радне миграције су позитивни за пријемна друштва. Веома често она доводи до повећања зараде и смањења инфлације и незапослености, као и гледано у целини до економског оживљавања. Међутим, према другој тези, која је нажалост доминантна у јавним расправама на нивоу ЕУ, радни мигранти доносе пријемном друштву негативе. Они одузимају радна места локалном становништву, доводе до раста стопе незапослености, веома често долазе са двоструком намером чији је главни циљ у ствари искоришћавање социјалних система. Док раде илегално дампингују цене рада локалног становништва итд.“

Који је економски ефекат миграције Украјинаца у Пољску, према истраживањима, објашњава Ана Пилат, аналитичар Института за јавне односе у Пољској.

„Морамо скренути пажњу на то да смо тек на почетку те дискусије. Ово уопште није нова појава, а тема социјалног дампинга је још увек неистраживана, док раније није ни постојала. Не видимо емпиријске податке који потврђују да висока миграција украјинских држављана има  негативан ефекат. Као резултат великог броја миграната ми смо прошле године имали знатно нижу стопу незапослености него последњих година. Такође, пољски правни систем који се тиче миграције је тако конструисан да он брани интересе пољских радника. Када изјављује да жели да запосли држављанина неке земље ван ЕУ, послодавац код нас мора да докаже да за предметно радно место није могао да нађе пољског кандидата. Сад, друго је питање да ли је све то у извесном смислу и фиктивна ствар. Осим тога, од 2014. године имамо директиву о сезонским радницима која такође штити систем од социјалног дампинга. Она успоставља неке минималне услове везано за рад и зараду радника миграната тако да они не би били превелика конкуренција. Ти се услови односе на смештај, потписивање уговора и зараду у секторима попут туризма и пољопривреде.“.

Што се тиче Бугара који бораве у Пољској стручњаци су рекли да постоји немала група радних миграната, али су они мобилни и бивају запошљавани  у  Словачкој, Пољској, Чешкој итд. без пребивалишта у некој земљи. Везано за питање повратка у Домовину бројних пољских миграната од почетка промена у Европи одговор је био једнозначан: део њих се већ почео враћати због добрих услова који нуди социјални систем њихове земље.

Превод: Албена Џерманова