Захваљујући значајном напретку медицине у последње три деценије данас, поводом обележавања Светског дана борбе против сиде, слободно можемо рећи да овај вирус више не представља толико велику опасност по људски живот као што је некад било. Оболели, уз одговарајућу терапију, могу да живе подједнако дуго као и сви остали. Ново и модерно лечење контролише ХИВ-инфекцију, омогућава ступање у сексуални однос и смањује ризик од преношења инфекције. Ово су медицински закључци које су недавно поделили консултанти Програма превенције ХИВ-а/СИДЕ чију реализацију финансира Глобални фонд за борбу против сиде, туберкулозе и маларије. По речима специјалиста, уколико се инфекција открије рано и пацијент започне одмах с терапијом, она ће спречити размножавање вируса. Кад се не множи, вирус се „скрива“ у лимфним чворовима што своди на ниво минимума његово преношење полним путем. Према лекарима, све зависи од стања имуног система пацијента и у којој је фази инфекција, а лечење обично траје 3-4 месеца. За лечење сиде је данас већ довољно да се узме само једна комбинована пилула, каже проф. Татјана Червењакова и објашњава да данас има пуно озбиљних, хроничних и оштрих обољења која могу проузроковати компликованије здравствене проблеме. Што се ХИВ вируса тиче, последњих година су се ствари у потпуности промениле. Када је почетком 80. година минулог века откривен вирус, ова болест је сматрана смртоносном, а данас је можемо контролисати. Дакле, човек може да живи с овом болешћу, довољно је да се придржава преписане терапије, додаје проф. Червењакова.

Према подацима Министарства здравља Бугарске, ове године је забележено 220 нових случајева ХИВ инфекције од укупно 260.000 тестираних на ХИВ особа. Остаје непромењен тренд из последњих година према којем је број инфицираних мушкараца већи него онај жена, а 12% њих се заразило као интравенозни наркомани. У периоду 1986-2017. у Бугарској су регистроване укупно 2.694 ХИВ позитивне особе што чини 1% становништва земље и не изазива забринутост масовним ширењем вируса. Људи који су се заразили сами се дискриминишу и ретко се обраћају за помоћ специјалисти, каже психолог из болнице „Света Марина“ др Калојан Куков који из своје праксе закључује да је враћање таквих пацијената нормалном животу дуг и тежак процес. Код њих је потребан комплексан приступ који ће обухватити биопсихосоцијално функционисање човека, објашњава др Куков.

И ове године је 1. децембар повод да се још једном скрене пажња на превентивне мере које би помогле да се заштитимо од ХИВ инфекције. На првом месту је, наравно, одговорно сексуално понашање, без интравенске злоупотребе наркотика и одлажење на редовне прегледе. И на крају, сетимо се речи доктора Кукова да се живот са ХИВ-инфекцијом данас реално не разликује толико од тога да живиш са дијабетесом, астмом или другог хроничног обољења.