Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

На благдан, Никољдан…

БНР Новини
Фотографија: архива

Светом Николају Чудотворцу, епископу Мирликијском посвећена су два празника у црквеном календару – 6/19. децембра и 9/22. маја (такозвани Летњи Свети Никола). Посвећен му је такође и сваки четвртак. Правило  вере и образац кротости назива га црква у тропару који се поје четвртак у храмовима. Такве части удостојен је једино Свети Јован Претеча, Пророк и Крститељ Господњи. Шести децембар, дан када је Свети Николај преминуо,ј едан је од највећих православних празника. Према истраживачима, у фолклору он је приказан као јунак натприродне моћи и храбрости, покровитељ мора, вода и ветрова – крилати јунак који штити људе од злоћудних створења која обитавају море и изазивају буре и несреће.

Много је легенди које причају о животу и чудесима Светог Николе. Једна од њих везана је за његова два празника и завист коју је то побудило код другог једног свеца – Преподобног Јована Касијана Римљанина кога Православна црква слави 29. фебруара. Када година није преступна, литургија која му је посвећена, изводи се 28. фебруара.У фолклору је приказан као чорбаџија (газда), одевен у кјурк (дужу хаљину до изнад колена постављену фином кожом и украшену лисичиним крзном,којипуши чибук (дугу турску лулу). Цео дан лежи на миндерлуку – нити га ветар веје, нити га сунце пече, нити пак је мокар од кише. Светом Јовану Касијану није било драго што га народ слави само једном у четири године, уз то без икаквих посебних почасти. Сетио се Светог Николе кога верници светкују двапут годишње. Узео чибук, огрнуо кјурк и отишао код Господа Бога да тражи правду.Је ли то поштено, Боже рекао је И ја сам светац, и Свети Никола је светац. Мој празник се слави једном у четири године, а његов – двапут годишње, свечано и уз велике почасти!“ Господ му је рекао да мало причека, позвао једног анђела и наредио му да одмах доведе Светог Николу.


Анђео је надлетавши узбуркано море, угледао како Свети Никола спасава бродове и људе. Светац је рекао да ће мало закаснити, јер тренутно има посла. Када је мало касније дошао код Господа рекао му:Опрости ми, Боже што сам закаснио! Али морао сам стишати буру на мору, јер су  могли потонути бродови и утопити се људи. Извини ме што се пред тобом јављам сав мокар и блатњав, али је анђео рекао да морам код тебе одмах.“ Тада се Господ обратио светом Касијану речима: Јел' видиш колико је мокар Свети Никола? Због те борбе са воденом стихијом и олујама, због тога што спасава бродове и људе на води има он та два празника, нисам му их ја одредио. Ти, који сав дан проводиш са чибуком у рукама, теби је и тај празник превише.“ Свети Касијан је отишао постиђен,а Свети Никола је опет полетео према мору да би наставио борбу за спасавање људи.

На Никољдан се спрема богата трпеза, која се не диже цео дан. По традицији се кува пуњени шаран или нека друга риба са крљуштима, кукуруз, или булгур пшеница,месе се никољданске обредне погаче. На неким местима припрема се рибник – шаран у тесту у облику рибе. Погаче и рибу треба да прекади свештеник – код куће или у цркви. На трпезу се по обичају стављају пасуљ, купус и/ли сарма од купуса. Певају се песме посвећене митском Светом Николи.

Светац је сматран покровитељем деце, рибара, морнара, путешественика, трговаца и банкара, он је заштитник куће и породице, имања и стоке.У Бугара нема крсне славе, али пак славимо имендане. Никољдан је празник оних који носе име Никола, Николај, Никол, Николина, Николета, Нина, Ненка и др.


Превод: Ана Андрејева




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Фотографија: Регионални етнографски музеј – Пловдив

Регионални етнографски музеј у Пловдиву помаже оживљавању старог заната филцања

Осећај унутрашње угоде и топлине – то је оно што ће обузти све оне који  посете Регионални етнографски музеј у Пловдиву  како би разгледали изложене предмете од вуне . Изложба „Бугарски филц – порука из антике“ представља древни занат, за..

објављено 13.7.24. 12.30

Традиционални празник кајсије у Тутракану

Подунавски град Тутракан окупља произвођаче кајсије из региона на традиционалном празнику „Тутракан – престоница кајсије“. Познаваоци овог укусног воћа у недељу ће се окупити 20. годину заредом. Како традиција налаже, биће представљене..

објављено 7.7.24. 10.05
Текија Елмал баба

Дервиши у нашим крајевима – легенде и мистерије које се везују за текију код села Бивољане

Према документима из османског доба, у близини данашњег села Биво љ ане у општини Момчилград, живело је више од 500 дервиша који су се школовали у текији Елмал баба. Овај верски центар у прошлости је важио за највећи дервишки центар у овом делу..

објављено 4.7.24. 11.20