Занимљива, богата искуствима и утисцима је ова година за познатог бугарског ликовног уметника Ивана Јахнаџијева и његовог сина Александра. Александар је дипломирао на Одељењу за историју уметности Универзитета у Перуђи, Италија, има и властиту информативну агенцију која извештава о догађајима везаним за Организацију Уједињених нација. Отац – Иван Јахнаџијев познат је као утемељивач боди арта у Бугарској, авангардиста, ексцентрична личност и оптимистички аналитичар живота. Слика пејзаже, мртву природу и фигуралне композиције које су нашле место у Националној уметничкој галерији и приватним збиркама у Грчкој, САД, Финској, Француској, Шведској, Јапану и другде.
Ове године отац и син су наступили заједно у Европском парламенту у Бриселу где су помоћу кичице приказали кризу у Европи. Њих двојица су недавно приредили заједничку експозицију у конзулату Италије у Њујорку. Око месец дана Иван Јахнаџијев је провео у светској културној и финансијској престоници где је имао незаборавне сусрете са занимљивим личностима и прилику да присуствује значајним културним догађајима..Уметник је посетио нову верзију класичног мјузикла „Хелоу, Доли!” на Бродвеју, оперету „Чикаго”, присуствовао вечерима посвећеним блузу као и концерту Чику Корији.
Снажно ме је импресионирао дизајн излога у граду – они су као право уметничко дело – прича о свом боравку у Њујорку Јахнаџијев. – Допао ми се начин живљења у том стецишту креативних људи из целог света. Пуно се гради, укључиво и испод земље, већ има десетоспратница изграђених испод нивоа земље. Посетио сам и Кип слободе. Редови испред те скулптуре су невиђени, хиљаде људи дневно долази да види овај симбол независности САД. Неки се чак моле испред споменика – Арапи, Европљани, људи из различитих крајева света – то ме стварно запрепастило.
Поред прослављеног Гугенхајмовог музеја савремених уметности Јахнаџијев је обишао и неке познате галерије:
Њихове приватне колекције су веома богате и драгоцене. Имао сам прилике да први пут видим оригинале слика које смо изучавали на Ликовној академији у Софији. Велики утисак ми је оставило и то што су галерије пуне не само страних туриста него и Американаца. Када сам то рекао једном колеги, он ми је одговорио: „У доба кризе људи траже спас или одговор на своје проблеме у уметности и тада су галерије посећеније него обично.” Уметност је свуда унаоколо, свако има право да се бави уметношћу, за разлику од Бугарске. Уметност се огледа у храни, у излозима, у чувеним небождерима, на улицама...
И пар речи о једној њујоршкој школи:
Указала ми се прилика да посетим и једну школу, било ми је интересантно зато што и у Бугарској радим са децом. Убедио сам се да је уметност приоритет у образовном систему. Чак је и споља видно каква се пажња поклања уметности – на зидовима су зидне слике, пластике. Мислим да читава једна индустрија ради за младу генерацију – почев од одеће па све до материјала којима се ради. Мислим да то има будућност.
И још један утисак:
Посетили смо један мјузикл који је потрајао сат и по – музика се изводи помоћу најлон кеса, папира, лавабоа, кантица, лонаца, четки за рибање подова. А под је био претворен у бубањ са микрофонима одоздо, деветоро младих људи обучених у крпе, трљало је песак на поду и јурило се по сцени. Импресивна је ова нова уметност која се са улице преноси на бину. И то је нешто што по мом мишљењу такође има будућност.
Превод: Ана Андрејева
Фотографије из личне архиве
Град Видин је пету годину заредом домаћин Summer Vibes Festival-а. Деца ће 1. и 2. јуна у близини тврђаве „Баба Вида“ открити један здравији, али ништа мање занимлљивији начин за забаву на отвореном, у стварном, а не у дигиталном свету. Програмом су..
Бугарски аутори гостоваће у Бриселу у оквиру шестог издања Фестивала бугарске књиге – традиционалног годишњег форума за сусрете и разговоре читалаца, издавача, преводилаца и аутора, који ће се ове године одржати између 31. маја и 2. јуна. Ово је за БТА..
У Бугарској се другу годину заредом одржава Фестивал афричог и карипског филма. Домаћин дводневног догађаја (31.05 – 01.06) је Софијски универзитет „Св. Климент Охридски.“ Организатори су Катедра за афричке и индопацифичке студије и Афричко-карипски..
„Ватра која се утишава често се поново распламса захваљујући неколицини преосталих жеравица.“ Овим топлим речима професор словенске филологије Красимир..
На свечаној церемонији уприличеној у недељу, 14. јула, у Смољану, уручене су награде Међународног документарног Родопи филм феста (RIFE) 2024. г. У..