У традицији Бугара периоди преласка из једног у друго годишње доба је погодно време за гатања, магијске радње, прорицања и извођење заштитних ритуала. Зато и народни обичаји крајем године умногоме су слични. И посебно у данима такозваних Вучјих празника, који су међу најопаснијим у целој години. Тада важе бројне забране – жене не смеју радити, користити оштре предмете и т.д. У неким местима северозападне Бугарске веровало се да се Вучји празници завршавају 9. децембра када према календару Бугарске православне цркве славимо Свету Ану, мајку девице Марије. Народни празник се назива Света Ана Зимска, Анино зачеће, Анино зачак'е, Ањовдан.
Према житијама Светих и праведних богоотаца Јоакима и Ане њих двоје дуго година нису имали деце. Све време су упућивали молитве Господу Богу да их дарује дететом, обећавши да ће му га посветити. Њихове молитве су биле услишене и Ана је 9. децембра занела дете – будућу Пресвету Богородицу. Света Ана сматра се покровитељком трудница, деце, брака и породице, а њен празник славе углавном жене. У Трновскомкрају мајке нису смеле радити никакав посао тог дана како им деца не би боловала. У селима планине Странџе празник Свете Ане су називали и Тајана.
Више обичаја везаних за Свету Ану има у западној и неким местима јужне Бугарске. У Пиринском крају кажу да тог дана сунце „скаче колико и пилић на прагу” – мада је то прелаз са јесени на зиму, уједно је то и време када се небеско светило постепено окреће према лету. Девојке гатају да ли ће се наредне године удати тако што ритуално „сеју” пшенична зрна у новом глиненом крчагу за воду. У воду спуштају и гранчице јабуке или вишње. Ако до Божића жито проклије, а гранчице пролистају, то би се тумачило као добар знак да ће се девојка ускоро удомити. У Граову тај празник називају Полазевден (дан када стиже полажајник). Верује се да је погодан за почињање неког посла, а још се и гата, према томе какав је први гост који долази у кућу тог дана, да ли ће година бити берићетна, да ли ће се у породици родити девојчица или дечкић. Жене тог дана не ткају и не преду, не раде са вуном како би овце рађале више женских јагањаца. Сматрало се такође да поштовање ове забране штити крда оваца од вукова. У старим временима народ је такође веровао да на дан Свете Ане Зимске вражалице су у стању да скину Месец са неба и да је помузе како би увећале млечност стоке или пак да помоћу магичних чини „украду” способност туђих кокошки да легу јаја. Зато се на Свету Ану домаће птице затварају у кокошињцу, а краве се штите од магије тако што им се белим луком намаже виме. У тим паганским веровањима има места и мушкарцима – њима није дозвољено да излазе ван села како их не би омађијале виле. На многим местима паљене су гомиле балега како би се тиме истерале зле силе. Жене су делиле кувану пшеницу и кукуруз за здравље. Пошто празник Свете Ане пада у дане Божићног поста, јела која се стављају на трпезу су посна. Свету Ану славе и они који носе њено име.
Превод: Ана Андрејева
Бадње вече, познато и као Бадњак, Мали Божић или Посни дан, у прошлости је доживљавано као део мрачног, али моћног периода, који носи потенцијал да утиче на целу наредну годину. Управо због тога, ноћ уочи Божића повезивала се с предсказањима, молитвама..
У данашње време, као и некада, од раног јутра на Бадње вече почиње припрема за најважнију вечеру у години. Вечера у ишчекивању Божића је посна, али трпеза мора да буде богата и лепо спремљена, а по традицији, која се увек поштује у већини бугарских..
У Бугарској се Игњатијевдан, односно Дан Светог Игњатија, прославља 20. децембра и обележава почетак божићних и новогодишњих свечаности. Према народном веровању, тај дан сматра се и почетком нове године. Нови почетак који стиже са Игњатијевданом наш..
У селу Алваново, у североисточној Бугарској, на Ивандан се одржава традиционални обичај „Купање зетова“, који симболизује здравље, снагу и благостање..