До краја јануара 2018. године у изложбеним просторијама Националног археолошког музеја у Софији посетиоци могу да виде изложбу под насловом „Злато и бронза. Метали, технологије и односи у источној Европи у бронзано доба.“ Изложба се одржава у организацији Националног археолошког института при Бугарској академији наука и Института за оријенталну и европску археологију при Аустријској академији наука. У оквиру истог пројекта почетком ове године је у Музеју историје уметности у Бечу представљена изложба „Прво злато. Ада тепе: најстарији рудник злата у Европи.“ Разлика међу две изложбе је у томе што ће на изложби приређеној у Софији бити изложено више предмета – преко 600, углавном из фондова 29 археолошких и историјских музеја у земљи. Ево шта је рекао доц. др Христо Попов, кустос изложбе и заменик директора Националног археолошког института:
Идеја нам је била да представимо резултате позамашног научног пројекта на чијој реализацији већ годинама радимо заједно са аустријским колегама и представницима различитих бугарских и међународних институција које истражују Ада тепе – рудник злата из бронзаног доба у околини данашњег Крумовграда. Циљ нам није био да само покажемо лепо поређане предмете него да скренемо пажњу на историју. У те сврхе смо снимили филмове, направили смо дигиталне реконструкције које ће у једном ширем и адаптираном облику визуализирати информацију коју нудимо.
Доц. Попов објашњава из којег доба потичу изложени предмети и које сфере друштвеног развоја представљају:
Бронзано доба за данашњу Бугарску обухвата период од друге половине 4. миленијума пре Христа до друге половине 2. миленијума пре Христа, дакле, у питању је период који је трајао отприлике 2.300-2.400 година, а који се дели на рано, средње и позно бронзано доба. Овај период карактерише појава нових технологија и материјала. Ово је први период у историји човечанства у којем почиње мешање метала. Појавиле су се и прве легуре – мешањем арсена и бакра добили су арсенску бронзу, а мешањем калаја и бакра добијена је тврда легура – калајна бронза која је у потпуности потиснула камен као материјал за израду предмета. Ово гомилање ресурса и богатства, што претпоставља контролу над одређеном врстом минерала, условљава стварање социјалне диференцијације, односно високог сталежа – реч је о људима који располажу овим ресурсима и на неки начин контролишу њихову дистрибуцију. Развој одређених технологија и занимања, као што су професија рудара, металурга и ливничара стекли су велику популарност и добили на значају пошто су они обезбеђивали основне предмете и материјале потребне за нормално функционисање друштва.
Мачеви, секире, калупи за њихову израду, фигурице од кости, оклопи, попрсја, златни накит и многи други предмети који су се користили у свакодневном животу могу се видети на изложби. Како научници објашњавају чињеницу да су пре више хиљада година израђивани толико фини предмети?
Укус, естетика и високо технолошке вештине. Дакле, није реч о једнократном чину, односно процесу који се одједном догодио, категоричан је доц. Христо Попов. У питању је период који је потрајао читавих 2.300 година, дакле реч је постепеном нагомилавању знања и вештина, технолошком напретку који се огледа у различитим предметима.
Постоји процес током којег су ретки метали попут злата и сребра постали симбол бољег друштвеног положаја људи који су их налазили, обрађивали и поседовали. На изложби смо покушали да скренемо пажњу на то да су сви ти предмети, неки од којих су се преносили с колена на колено, повезани са поседовањем одређених занатских вештина и инструмената, а то свакако истиче положај њиховог власника.
О изложби је доц. Попов рекао:
Многи предмети привлаче пажњу посетилаца. Тако, рецимо, слитак који представља веома редак предмет. У овом делу Европе Бугарска је земља у којој је пронађено највише таквих предмета. Камени калупи за изливање бронзаних предмета, који су пронађени у селу Побит Камак код Пазарџика, а исто тако и несвакидашње Влчитранско златно благо које је највеће благо из бронзаног доба у Европи.
Изложба „Злато и бронза. Метали, технологије и односи у источној Европи у бронзано доба” је део календара културних дешавања предвиђених током Бугарског и Аустријског председавања Саветом ЕУ 2018. године.
Превод: Ајтјан ДелихјусеиноваФотографиjе: БГНЕС
У осму недељу после Васкрсења Христовог славимо један од најважнијих празника за хришћанство – Педесетницу. На тај дан је Дух Свети, треће лице Свете Тројице, сишао на земљу и спустио на 12 апостола, који су се заједно са Пресветом Богородицом у..
Сваке године у суботу која пада уочи великог хришћанског празника Духови, Црква обележава друге по реду Задушнице у години, у народу познате као „Черешове“ („Трешњине“ – на бугарском череша је трешња) задушнице због тога што се увек поклапају са сезоном..
После вишечасовног састанка, Свети синод је изабрао тројицу митрополита који су кандидати за новог бугарског патријарха. Реч је о митрополиту ловешком Гавриилу, митрополиту врачанском Григорију и митрополиту видинском Даниилу. Према Статуту БПЦ, изабрани..
Општина Казанлак организује неколико догађаја поводом обележавања 156. годишњице смрти Хаџи Димитра и његових бораца и 187. годишњице рођења Васила..
И ове године је испред Џумаја џамије у Пловдиву обележен Дан ашуре. Домаћин догађаја је Регионално муфтијство, уз подршку Општине Пловдив. Становници..