У Бугарској Свети Спиридон чија се успомена слави 12. децембра сматра се покровитељем занатлија– обућара, циглара, грнчара, лончара. и др. Професионални празник тада имају и кројачи, ткачи и сви који израђују тканине или нешто од текстила. Тог дана, по обичају калфе су полагале мајсторски испит. О значају традиције у занатству и примени старих технологија прича Мариета Недкова:

Древне технике примењене уметности придају већу индивидуалност животу, говоре о његовом карактеру и стилу, о естетском укусу. Ручно израђени аксесоар знатно мења визију, а посебно ако је направљен за конкретног човека. Предмети кућне радиности обично се праве од трајних материјала, многи се поклањају и преносе са колена на колено. 

Мариета је наследни мајстор, ради два заната. Уметничку обраду коже научила је од оца, а као мајстор уметничког текстила позната је пре свега својим предметима од ваљане вуне. Уме да ткаје на различитим врстама разбоја. Она је међу малобројним занатлијама која не само уме да ткаје на дашчицу него и сама припрема моделе орнамената, што је најтежи посао у тој старинској примењеној уметности.

Ткање на дашчицу је умеће које је мал те не нестало– појашњава она.–Порекло му је вероватно из Азије, ради се на вертикалном разбоју са теговима, а познато је још из VI-Vв. пр. н. е. И данас неки азијски народи ткају  на дашчицу текстилне траке које користе за тепихе од филца којима покривају јурте.Није лако научити ову технику, али онај ко се усуди да ради на овај начин, развиће још више креативно и просторно размишљање. Она је поред тога погодна за дечје радионице и егзибиције. Уколико је већи број дашчица, утолико је сложенија и лепша тканина. Мало ко данас користи ову технику, углавном су то старије жене на селу.

Каква је примена ових старинских техника, када чак и народни певачи и играчи наступају у стилизованим народним костимима? Живот се мења, потрошачи занатских производа – такође.

Зато пак има људи који приређују реконструкције неких историјских догађаја и наручују реплике етнографских премета–каже Мариета. – То су различити клубови и омладинска удружења чији чланови желе да пониру у аутентичан свет предака. За њих сам направила копије предмета од коже, али са ваљаном вуном је теже. Старинска техника користи својство вуне да се после прања скупља. О њој знамо из древних гравура и икона. У Бугарској нису нађени старински производи од пустоване вуне, само се помињу у литератури, али не бисмо могли знати како су изгледали. Помоћу такве филцоване вуне могу се правити "слике", израђују се патике, рукавице, шалови, огртачи, хаљине, уметничке инсталације.За ту врсту примењене уметности опредељују се како занатлије, тако и професионални уметници. 

Поред тога што се бави занатима, Мариета неуморно преноси своје вештине на људе свих узраста. Гостује у канцеларијама и школама широм земље и успева да побуди жељу код људи да нешто ураде властитим рукама, да му придају лепоту и испуне га непоновљивим осећањем корена.

Превод: Ана Андрејева