После међународног форума у Софији посвећеног интеграцији Западног Балкана, одржаног прошле недеље уз подршку Светске банке, будућност Балкана и конкретније земаља западног дела полуострва и даље остаје приоритетна тема на дневном реду Бугарске. 9. и 10. децембра у бугарском главном граду је одржана Међународна научна конференција на тему „Бугарска између Западног Балкана и Црног мора – историја и геополитика”. Организатори су били фондација „New Direction”, Македонски научни институт и Институт за историјске студије код Бугарске академије наука (БАН) , и уз помоћ бугарског европосланика Ангела Џамбазког.
На отварању конференције у својој поздравној поруци потпредседник владе и министар одбране Красимир Каракачанов је рекао: Медији опет извештавају о конфликту Израела и Палестине. То је без сумње важно, али ми живимо у региону у коме има довољно проблема, који су ништа мање озбиљни, а гледано у перспективи, у условима у којима постоје спољни чиниоци, који су у у стању да финансирају или подстакну неки фактор на Балкану, није искључено да настане немила ситуација, доста непријатнија од оне коју сада видимо на Блиском истоку. Управо због тога Бугарска не може да буде спољни посматрач, упозорио је Каракачанов. Зато, по његовим речима, морамо одржавати добросуседске односе са земљама региона као и да водимо бригу о бугарским заједницама тамо.
Као представници бугарске мањине у иностранству на конференцију су били позвани Иван Николов из Културно-информативног центра Бугара у Босилеграду, Србија и посланик у Парламенту Украјине Антон Кисе. Гости конференције су били и амбасадори Албаније, Азербејџана, Украјине, дипломати из Јерменије и Казахстана.
Током два дана форума поднето је 15 извештаја који обрађују историјска, политичка и геополитичка питања у региону Балкана и Црног мора. Акценат је стављен на могућности развоја добросуседских односа и интеграције земаља Западног Балкана у ЕУ као и на европску перспективу Македоније, Албаније и Косова.
По речима Ангела Џамбазког дана смо сведоци „најважнијих догађаја наше историје од бар пола века наовамо. Изузетно важни су наши односи са Републиком Македонијом, са Републиком Албанијом. Приступање тих држава ЕУ обавезан је услов стабилности на Балкану”.
Тема о атлантској интеграцији Црноморског региона нашла је место у излагању бугарског дипломата Љубча Трохарова. Миграциони процеси на Балкану и њихова улога у гарантовању регионалне безбедности, етно демографски токови у Западној Македонији крајем ХІХ и почетком ХХ века, Уговор о добросуседству Бугарске и Македоније и његов утицај на унапређење прекограничне сарадње – то је део проблема обрађених у научним рефератима.
Другог дана међународне конференције главна тема су били транспортни коридори на Балкану – њихова изградња и финансирање, геополитички аспекти пројеката, прекогранична сарадња и место Балкана у европској безбедности. Транспортна повезаност региона је тема која је разматрана за преговарачким столом у току више година, али без видљивог практичног резултата. Данас међутим она поприма много реалније димензије, и то због јасних и конкретних политичких обавеза које су прошле недеље декларисали политички лидери балканских држава, окупљени у Софији, као и због спремности Светске банке да финансира трговину и саобраћај у региону са 150-200 милиона долара.
На основу вишекратно потврђене чврсте решености Бугарске да за време свог председавања Саветом ЕУ подржи земље Западног Балкана на путу њихове европске интеграције, у наредним месецима можемо очекивати нове позитивне одлуке и акције, којима ће препоруке научне заједнице, садржане у рефератима презентованим на конференцији, бити реализованe у пракси.
Превод: Ана Андрејева
Непосредно пред седницу Парламента, заказану за 11 часова, коалиција ГЕРБ-СДС отпочела је преговоре око будућих политичких корака у новом сазиву Парламента. Преговарачки тим, који предводи лично лидер ГЕРБ-а Бојко Борисов, укључује и Рају..
Председник Румен Радев ће са грчким премијером Киријакосом Мицотакисом у бугарском павиљону, у оквиру Конференције УН о климатским променама (СОР29), отворити енергетски форум, саопштила је прес-служба Председништва. На догађају ће бити размотрена..
Јуче је нови, 51. сазив Народног собрања почео са радом. Као и у последња три бугарска парламента избор председника показао се озбиљним изазовом пошто нико од два кандидата – Раја Назарјан (ГЕРБ-СДС) и Андреј Цеков (“Настављамо промену –..
Јуче је нови, 51. сазив Народног собрања почео са радом. Као и у последња три бугарска парламента избор председника показао се озбиљним изазовом..
У кулоарима Народног собрања, лидер ГЕРБ-а Бојко Борисов представио је иницијативу за формирање владе на чијем би челу био лично он. Према његовом..
Након два круга гласања, новоизабрано Народно собрање није успело да изабере председника. Ниједан од предложених кандидата – Наталија Киселова, Николета..